Krenula je Crvenkapa
Kod bake u šumu,
Išla je lagano
Po uzanom drumu.
Pažnju joj je privuklo
Šareno cveće,
Ubaraće buket
Radi bakine sreće.
Gledao je vuk
Dugo, znatiželjno,
Šta traži ovo stvorenje
U šumi,
Plemenito, smerno…
Dosadna mu je davno
Samoća i šuma,
Sada će se poigrati,
Ide mu dobro gluma.
Skočio je pred Crvenkapom
Iskezio je zube,
Preplašiće je
Nema dangube.
A Crvenkapa ko Crvenkapa
Pokazala mu dva -tri trika,
Mogao je vujo
Samo da se slika.
Naučila je ona
Džudo i karate,
Takvi obešenjaci
Zastrašivanje mora da plate.
Mora se vujo
Naučiti kulturi
I to pod hitno
Sa prevaspitavanjem
Mora da žuri.
Mogli su se družiti
Da im bude krasno,
To mu na znanje
Dala Crvenkapa jasno…
Nije više interesantna
Bajka i neko prošlo vreme,
Odavno je došlo
U komunikaciji
Do velike promene…
Gluma, ne gluma
Vujo se mora promeniti,
Takvo prepadanje
Mora se zameriti.
Možda je i Crvenkapa
Preterala u svemu
Da se vujo
Našao u problemu…
Bajka je ipak bajka
Koja se čita,
A stvarnost se živi
Čim se ukaže prilika…
