Kerefeke poezija

У јесен, позну, хладну, студену, искрзаног, сивог шешира, обучен у шарени подеран капут, он креће нехајно, али весело, на свој уобичајени вечити пут. Често нерадо виђен гост, свима знан, долази...

Шта човек ради своме лицу! По глупостима бићу чувен!... Сатима цедим бубуљицу, а после постанем сав надувен. Нећу тек тако да се предам. Већ лепим вешто фластера златник. И није лоше... изгледам као у борби куршумом докачен ратник. Сутрадан... Јесам ли низ...

Савлађујући успон, парњача брекће и шишти, обавијена димом љутито често запишти. Запишти пред тунелом и кад јој угља фали па се машиновођи на такав начин жали. А он парњачу воли више од сувог...

Када друг твој брине, Немој бити хладан. Подели ужину С неким ко је гладан. Ако знаш у школи, Помози и другу. Уколико пати, Ублажи му тугу. Лопту за играње Дај и другарима, А шал...

Један свитац се загледао горе у звезде, па мисли да то негде тамо његова браћа језде. Загледо се и наш мачак у небески жар, мисли мачке гледају...