odlozeno-slusanje HTML5 Icon

ANJA ALEKSANDRA VASILIJEVIĆ – BELI POTOK

Učenica osmog razreda osnovne škole „Vasa Čarapić“ iz Belog Potoka u svojim pesmama promišlja o suncokretima i o sebi kao kćeri planete Zemlje. Zahvaljujući nastavnici Snežani Stojanović imamo priliku da čitamo Anjine pesme.

 

SUNCOKRET

 

Suncokret željno sunce iščekuje,

Vijori se iznad njega svet,

Sve svetli, zrak  po  polju  leluja,

Na nebu ptice  prhnuše u let.

 

Suncokret polako se ljuti,

Klasje žita sa prirodom rudi,

Ej, gde si, prijatelju žuti,

Rekao si – odan uvek budi.

 

Evo mene, čekam te odavno,

Nema te, zlatno  srce  uzdrhtalo,

A jutro  osvanuli bajno,

Oj, sunašce, svrati mi bar malo!

 

KĆI  PLANETE ZEMLJE

 

 

 

Ja sam rasuta rosa po polju,

Ja sam otkinuta bulka koja želi da živi,

Ja sam lastavica ka jugu  prognana,

Ja sam na Božjem licu osmeh i gorčina.

 

Ja sam reka, duboka od suza devojačkih,

Ja sam nevidljiva i providna sena,

Ja sam trava zanjihana vetrom,

Ja sam tihi i umilni šapat, sve sam to ja!

 

Ja sam plavo oko što za nekim žali,

Ja sam slavuj što tebi tužno peva.

Ja sam jedan sanjar na putu do zvezda,

Ja sam jedna kći Božja u rukama nebeskim.

To Top