Bilo jednom jedno dete koje se pripremalo da dođe na svet.
Jednog dana ono upita Boga:
„Gospodine, rekli su mi da ćete me sutra poslati na Svet, ali ja sam tako sitan i nemoćn, kako ću da živim tamo?“
Bog odgovori:
„Od svih anðela izabrao sam jednog za tebe. On će te čekati i štititi. Svaki dan će ti pevati i smešiti se. Tako ćeš ti osetiti njegovu ljubav i bićeš srećan.“
„Dobro, kako ću ih razumeti kad mi nešto kažu,kada ne znam njihov jezik?“ – zapita dete.
„Anðeo će ti govoriti najepše i najslaðe reči koje ćeš moći da čuješ na svetu i pažljivo i sa ljubavlju će te naučiti da pričaš.“
“Čuo sam da na Zemlji ima dosta loših ljudi, ko će me štiti?“ – zabrinuto nastavi dete.
Bog se nasmeši i kaže:
„Tvoj anðeo će te uvek štiti, pa bilo to i po cenu njegovog života.“
Dete pogleda Boga i molećivim glasom kaže:
„Ali ja sam veoma tužan što Te više neću moći da vidim.“
„Tvoj anðeo će ti uvek pričati o meni i naučiće te putevima koji vode do mene.“
Tada u raju nastade tišina i glasovi sa Zemlje dopreše do njega. Dete shvati da treba ići pa postavi poslednje pitanje:
„Gospodine, ako sad moram ići, molim Te, reci mi kako se zove moj anðeo?“
Bog odgovori s velikim osmehom:
„Nije važno kako se zove, ti ćeš ga zvati MAMA!”