Svi već znaju da se Jasna najradije igra ispod tatinog pisaćeg stola. Ali niko još ne zna kako je tata jednom bio strašno ljut na Jasnu, i to zbog pisaćeg stola.
Kada je jednoga dana tata ušao u kuću. Jasna ga je odmah obasula novostima koje je pokupila ispod pisaćeg stola.
– Tata, ti si gladan, a ja sam ti skuvala ručak. Pođi sa mnom u kuhinju.
Tata je shvatio ozbiljno i pošao u kuhinju, ali je Jasna povikala:
– Ne tamo, tata. Ovde je kuhinja.
– Gde je tvoja kuhinja?
Ovde, ispod pisaćeg stola je moja kuhinja – odgovorila je Jasna što je lepše mogla i pokazala mali štednjak, mali sto, lončiće i šerpice, koje su virile ispod tatinog pisaćeg stola.
Tada se tata naljutio, naljutio se strašno, strašno, i počeo da se svađa:
– Zar se od moga pisaćeg stola pravi kuhinja? Zar moj pisaći sto da bude kuhinja? Da si ga bar pretvorila u spavaću sobu ili biblioteku, ili sobu za rad… Pisaći sto i kuhinja – to ne ide. Što nisi uzela stolicu i za nju kazala da je kuhinja, ili što nisi orman proglasila kuhinjom?
Tata se ljutio i ljutio, a onda je rekao:
– Napisaću priču o tvome ukusu.
I tata je seo za pisaći sto i počeo da da piše priču.
Ali nešto se desilo, i priča nije mogla da se dovrši. Jer, kad god tata piše priče, Jasna se podvuče pod pisaći sto i kao mačkica se sklupča na tatine noge. Tati je to prijatno i on onda piše najlepše priče. Ali ovoga puta Jasna je uvređeno sedela u drugom kraju sobe, mačkice ispod pisaćeg stola nije bilo i tata je pisao, brisao i cepao hartiju i nikako nije mogao da napiše tu priču.
