Home Predstavljamo PRIČE IZ VOJVODINE: Decu su vaspitavale zabavilje

PRIČE IZ VOJVODINE: Decu su vaspitavale zabavilje

94
0

Duga istorija predškolstva u Vojvodini, prva zabavišta zvali su čuvališta, hranilišta, dadiljališta. Nekada nije bilo dovoljno igračaka, pa su se „topali“ blatom, igrali krpenjačom, a zimi „korčuljali“ na ledu

NAJSTARIJI dadiljalište u Vojvodini počelo je da radi 1844. godine u Subotici, na mađarskom jeziku, a prvo zabavište na srpskom jeziku otvoreno je 1886. u Somboru. U Kikindi je otvoreno 1891. godine pod patronatom Velikokikindske dobrotvorne zadruge „Srpkinja“. Nekada su se vaspitačice zvale zabavilje, a zabavišta ovodi.

Obeležavajući 65 godina rada Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ u Kikindi vaspitači i deca ovog novembra pripremili su mjuzikl, časopis, noć fantastike, puštali su lampione, a na jedan dan deca i odrasli čak su zamenili uloge u vrtićima. A nekada davno, u zabavištima nije bilo ni dovoljno igračaka, pa su se deca „topala“ blatom, igrala krpenjačom, a zimi „korčuljala“ na ledu.

Prva zabavišta u Vojvodini osnovana su još kada je Pokrajina bila deo Austrougarske, pa su se zvala čuvališta, hranilišta i dadiljališta. Kako je zapisala Ana Gavrilović, istražujući predškolske ustanove u Srbiji, najstarije dadiljalište u Vojvodini počelo je da radi 1844. u Subotici, a nešto kasnije i u drugim gradovima, ali na mađarskom i nemačkom jeziku. Zakon o dečjoj zaštiti u Ugarskoj donet je 1891. i nalagao je svim imućnim opštinama da osnivaju zabavišta. Tako su srpski i drugi narodi dobili „vetar u leđa“ da otvaraju ustanove na svom jeziku. Prvo zabavište u Vojvodini za srpsku decu na srpskom jeziku počelo je da radi 1886. u Somboru, a ubrzo su se širila po Bačkoj i Banatu, jedino je Kikinda malo kasnila. Zato su novine „Sadašnjost“ 1888. donele kritički članak da „Velika Kikinda nije kadra da stvori srpsko zabavište, a to su već uradili Mol, Sombor i Stari Bečej“.

 

Među mališanima u zabavištu u Mokrinu i čuveni Mika Antić (u crvenom krugu) 1937. godine

Danas je Kikinda grad ponosan na svoju predškolsku ustanovu, koju pohađa oko 1.500 dece. Direktorka u PU „Dragoljub Udicki“ Svetlana Milić, ističe da je predškolstvo u ovom gradu, ipak, oduvek bilo na visokom nivou, čak i u nekadašnjoj SFRJ.

– Oko 1.500 dece ima dobre uslove smeštaja u 18 objekata, od kojih je devet u gradu, a ostali su u selima. Devet vrtića je namenski građeno, tri u gradu i šest u selima. Poslednjih godina dosta je uloženo u adaptaciju pojedinih vrtića i taj posao će se nastaviti. Očekuje nas renoviranje objekta u Mokrinu, a u Iđošu i Ruskom Selu će se ili rekonstruisati sadašnji prostor ili graditi novi vrtići – navodi Milićeva.

Iako se kao početak rada ustanove označava dan kada je 1954. godine vrtić „Jovan Jovanović Zmaj“ odvojen od sistema školstva, istorija je mnogo duža. Prvo zabavište je otvoreno još u maju 1891. pod patronatom Velikokikindske dobrotvorne zadruge „Srpkinja“, čiji je osnivač bila Nina Ana Petrović.

– Prvo zabavište je bilo pored srpske škole u ulici Miloša Ostojina, gde je danas vrtić „Mendo“. Zadruga „Srpkinja“ pronašla je stručnu zabavilju, koja je imala platu od 400 forinti, besplatan stan i ogrev. Seosko zabavište najpre je osnovano u Mokrinu 1893, a četiri godine kasnije i u Bašaidu. Jedna od najstarijih fotografija zabavišta u Vojvodini je iz Kikinde i datira iz 1895. – istražila je vaspitačica Ljubica Čoti.

Monografija

Ona i istoričar Vladislav Vujin autori su monografije „Mala vrata za male ljude“ koja govori o predškolstvu u Kikindi, a štampana je pre pet godina. Ovakav naziv knjizi odabrala je jer je pesnik Raša Popov jednom tako nazvao zabavišta.

– Građu za knjigu počela sam da prikupljam kada sam u kućnom albumu pronašla fotografiju mokrinskog zabavišta iz 1930. Moja mama je tamo rođena i pričala mi je da je ona u ovodu, kako se nekada zvalo zabavište, krenula sa tri godine i da joj se zabavilja, odnosno vaspitačica, zvala Aleksandra Vasiljev. Tako sam počela da se interesujem za prošlost i saznala da je ona bila rođena sestra pesnika Dušana Vasiljeva i u Mokrinu je radila između dva svetska rata – svedoči Ljubica Čoti.

Fizičko u sobi u kikindskom zabavištu 1959. godine

Zabavište u Mokrinu pohađali su i nezaboravni pesnici Raša Popov i Miroslav Mika Antić. Kao predgovor za knjigu „Mala vrata za male ljude“, legendarni Raša je zapisao da je „doktorirao“ zabavište:

– Pohađao sam ga pune dve godine. Mokrin je pred Drugi svetski rat imao dva zabavišta, za istočni i zapadni deo sela. Imao je i dve pedagogije. Prva je počivala na naredbi da dečica moraju da sede uspravno i ćutke, pripijeni uza zid kao lutke. Drugoj je cilj bio da obuči male ruke za izradu predmeta od kutija i glatke hartije u boji, s lepkom. Naravno, više sam voleo ovaj drugi način – zapisao je Raša.

 

Raša Popov i Ljubica Čoti

Zabavišta su nekada pohađala deca od tri do sedam godina. I na početku 20. veka vaspitačice su se zvale zabavilje i tada su završavale dvogodišnje škole. Učile su deset predmeta i mogle su da rade na srpskom i mađarskom jeziku.

– Za vreme Drugog svetskog rata zabavišta su radila sporadično, a posle rata pri osnovnim školama „Feješ Klara“ i „Vuk Karadžić“. Prva namenska zgrada za vrtić izgrađena je 1974. godine u Mokrinu – svedoči Čoti.

 

Prva školovana vaspitačica Leposava Vinkić 1881. godine

PRVA SA DIPLOMOM

PRVA školovana zabavilja u Velikoj Kikindi bila je Leposava Vinkić, rođena u tom gradu 1881. Državnu školu za zabavilje u Hodmezevašarhelju završila je 1900. Kako je zapisao Mirče Berar u tekstu „Škole u Kikindi do 1914. godine“, ona je u prvoj godini izučavala šest predmeta: veronauku i moral, mađarski jezik i književnost, vaspitanje male dece sa metodikom, telesno i zdravstveno vaspitanje, srpski jezik i takozvano ciljno vežbanje (praktični rad). U drugoj godini učila je pevanje i violinu, pravljenje oblika, crtanje i vežbe tela. Leposava Vinkić završila je i Učiteljsku školu u Subotici.

Ana Petrović, osnivač zadruge „Srpkinja“

ŽENE DIREKTORKE

PRVA upravnica vrtića u Kikindi bila je vaspitačica Draga Imbronović. Osim nje, žene su i kasnije često bile rukovodioci: Nada Radak, Marija Brusin Ćurčin, Dušanka Terzić, Hilda Banski, Danica Strajnić, Vesna Stanaćev, Stanislava Hrnjak, sada Svetlana Milić. Prvi upravnik obdaništa bio je Ante Maršan.

Rada Šegrt

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:835173-Price-iz-Vojvodine-Decu-su-vaspitavale-zabavilje

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here