Крај прозора деда седи,
баба вели, снег ће бели,
да завеје наше село,
свуд около биће бело.
Тата каже, дрва има,
баш нас брига што је зима.
Баш смо срећни ја и бата,
са грудвама биће рата.
Само мама опет брине,
Да случајно неко не кине,
па нас чајем стално нуди,
просто човек да излуди.
Ментор: Бојана Белушевић
