Дође пчела на поток да се напије водице. Пијући паде у воду и стаде да се бори с таласима, који хтедоше да је утопе. То спази голуб с гране па уздахну:
„Јаднице, како се мучиш!“
То рече, одлете на најближу грану, откиде лист и пусти га у воду говорећи:
„Ево ти чунчића па се избави!“
Пчелица се попе на листак. Кад јој се осуше крилца, оде својима у шуму.
Другог дана дође голуб у шуму. Ту га спази ловац па диже пушку и стаде да нишани. Али, то опази пчелица, па уздахну:
„Сад је час да спасем свог добротвора!“
То рече па као муња паде ловцу на руку. Ловцу задрхта рука, испусти пушку. А гоклуб одлете.
НАРАВОУЧЕНИЈЕ / ПОУКА
Ко добро чини, боље дочека.
Не губи се бобро, кад је добру дато.
Брат ми није ког ми мати роди, него који ми добро чини.
