Прво је питање шта сунце руча
Када се попне до највиших кућа,
Кад ситно затрепти сваки лист у гори,
Од силног горења
Кад сунце изгори?
Кад усукана и танка уздрхти јова
И стари Јаков у каду умочи дугу браду,
- Сунце, за ручак, поједе цреп с највећег крова
У граду.
Смаже га одједном, без по муке,
О лишће старе златне туке.
(А онај Јаков се, и даље, брчка у кади
И прави мехуриће на дугој бради.)
И пустим улицама, после тога,
Нигде се не чује
Људска нога
Сенке се опрезно размиле по опустелом граду,
Пирне лагани ветрић, из сна се пробуде ствари,
А сунце, у то време, пред кафаном, у хладу
Попије бачву пива, дебели ручак да
