Драгутин Бег, писац прелепих дечијих прича и романа у српској књижевности ће остати уписан по песничком лику Чича Миче. Након почетне идеје да се формира лик Чича Миче у поезији, Бег је развио идеју кроз форму сликарства и музике. Укључио је сликара Жељка Дрљачу, који је Чича Мичу визуелизовао и познатог композитора Ференца Ковача, који је Бегове стихове улепшао нотама.

Већ тада сам схватио да се овде ради о једном дугорочном пројекту. Тим више што су сликарске идеје Жељка Дрљаче кориштене у текстилној индустрији за израду дечје и спортске опреме. Нажалост у ово се није укључила нити једна индустрија папирне галантерије можда и због тога што је Жељко Дрљача, аутор визуалног лика Чича Миче прерано умро у 39-ој години (2002).

Творац лика Чича Мича, Драгутин Бег наставио је да ствара песме и приче на исте и сродне теме и на истим принципима, луцидности, домишљатости и ненасиља, путем поучавања.

Интензивну сарадњу је наставио са композитором Ференцом Ковачем. Заједно су осмислили ТВ емисију ’’Time out’’ на Телевизији Ласта у Бачкој Паланци, у којој су промовисали велики број композиција за децу за које су урађени видео спотови.

Након објављивања бојанке “Звоно као спас“ и књиге “Заклетва ђачка“ припремили су нови цд са преко двадесетак композиција за децу. Једна од песама вредних пажње је песма “Заклетва ђачка“ у којој Драгутин Бег указује како ученици и сви који учествујемо у процесу одрастања деце треба да се понашамо у дечјем свету.

“Заклињем се, својом ђачком клупом,

И заклињем се у оловке и књиге,

да нећу тати, да нећу мами

и нећу школи стварати бриге.

И заклињем се да се нећу пењати на кров

и да нећу чупати цвеће.

и заклињем се да ништа нећу

да ништа нећу што дете неће!

Тако ми зарезача и колаж папира,

Тако ми бојица и штапа који свира

Тако ми ђачке капе и школског звона,

Тако ми вокмена и телефона.

Јао ономе ко дете дира,

Јао ономе ко дете љути.

Јер тако ми свеца треба

да зна шта желе деца.

Ово је господо Заклетва ђачка

И тачка!“

Ову дивну поруку као добродошлицу у школи многе су школе уручивале деци на почетку школовања, што је идеја вредна пажње и препорука свим просветним установама, тим више што се и музички обрађена композиција Ференца Ковача, као добродошлица, може изводити на свечаностима у школама.

За реализацију ове идеје требало би да буде задужено и Министарство просвете како би ову чисту поруку понудило ученицима и школама. На ове идеје надовезује се и текст песме “Звоно као спас“, у којој аутор каже да је током школовања највише волео звук звона за крај школског часа или звона за позив на распуст.

Све то је оплеменио композитор и песма је постала прави хит у школама, које су певала деца у хору “Звончићи“. Настављајући сарадњу Бег и Ковач су представљали први пут у историји Србију (тада као Србија и Црна Гора) на фестивалу музике за децу “Златни цекин“ у Болоњи 2004. с песмом “На Северном полу“ која је, због услова фестивала препевана и на италијански као “Бруно“, а певала ју је Маја Мазић и на српском и италијанском језику, као победница елиминационог фестивала у Новом Саду. Сада се може чути и видети на Ју тјуб каналу под именом Ференца Ковача. За ту прилику аутори су припремили и књигу “На Северном полу“ и цд с песмама које је певала Маја Мазић, која је тада имала осам година. Скице и илустрације Жељка Дрљаче аутор је искористио и 2003. године у књизи “Заклетва ђачка“ у којој су дати нотни записи и снимљена музика за децу на новом цд, дидактичком, разиграном и едукативном с јасним порукама како треба и како не треба – посебно у тексту “Заклетва ђачка“ Објављивањем цд, недуго након објављивања књиге, Драгутин Бег је потврдио свој интердисциплинарни приступ осмишљавању Чича Миче повезивањем ликовности, музике и литературе, једним прожимањем.

У то време Драгутин Бег је био дуго година директор основне школе у месту Бегеч. Бег у Бегечу, очигледно да ништа није случајно. Када се повукао у наставу искористио је своју музикалност и уз помоћ композитора Ференца Ковача је промовисао наставне јединице кроз музику. Тако су ауторове идеје (о врстама речи, падежима, гласовним променама и др) с нотним записима објављивали часописи “Невен“ и “Мали Невен“. На иницијативу часописа “Невен“ дошло је до сарадње с музичко плесним театром “Искрице“ из Новог Сада за чије потребе је Бег писао текстове на тему о Бонтону и учествовао у припремању мјузикла (заједно с Бранимиром Росићем) на тему о Бонтону .

У међувремену је и Ковач компоновао музику, па ће се ускоро појавити и цд с композицијама на ове теме. Настављајући сарадњу с “Искрицама“ и часописима на теме о Бонтону објављена је и књига драмских текстова објављиваних у тим часописима под називом драмице, што је и назив књиге “Драмице о Бонтону“ са 24 објављена текста за школске приредбе намењених за све узрасте. У свом стваралачком приступу Драгутин Бег и даље користи интердисциплинарни приступ којом темом се бавио у магистарском раду о Ђури Јакшића као књижевнику и сликару указујући на израз прожимање. Аутор је остао доследан и према сликару Жељку Дрљачи чије је илустрације користио у књигама “Заклетва ђачка“, бајкама “Чудотворни спреј“ и на омотницама за два цд-а. Сем тога, Бег се бави и писањем духовних песама па је заједно са сликарем Дрљачом објавио књигу “Царство небеско“ 2000. у којој су Дрљачине слике под називом “Композиција крста“ које се опет прожимају с Беговим текстовима. На тему духовних песама “Исус је ту“, “Ускрс је“, “Син Божји“ композитор Ференц Ковач је компоновао песме, а за потребе РТВ снимљени су спотови с песмама које су певала деца из школе у Бегечу.

Прозно дело бајке и приче под називом ‘Чудотворни спреј“ објављено је 2005. у издању “Прометеја“ у којој се налазе сачуване илустрације покојног сликара. Оно се завршава на занимљив начин: свака од 17 бајки завршава се поруком чича-мича и готова прича од које је и почела прича о Чича Мичи Драгутина Бега. За потребе цд, бајке и приче је прочитао аутор Драгутин Бег, а музиком је “подвукао“ Ференц Ковач и снимљен је цд са 17 бајки и прича, посебно бајка “Иван и Иван“ у којој Бег упозорава и на крађе идеја. Према мојим сазнањима у припреми је и нова књига “Мајци, да јој и снови миришу“ у којој ће бити заступљено највише текстова о лику Чича Миче, и обавезно с музиком. На нашу радост пројекат о Чича Мичи траје и даље, а верујем да ће га и деца наше деце с радошћу читати, гледати и певати.

Небојша Кузмановић

НА КИОСЦИМА У ВОЈВОДИНИ!