Мама, тата, видите ли тамо?
Ено зец скаче тамо-амо.
Хоп, скаче и не воли да стаје.
И опет хоп… за никог он не хаје.
Приближим се зеки и он стаде
па на задње ноге устаде и паде.
Покријем га мислећ’ да спава,
кад оно зеку само боли глава.
Узмем зеку за кућног љубимца
и дам јој женско име Наца.
Сви ме чудно погледаше
само је зеки јасно да је фаца.
Зец је много бржи од мене
прескаче као муња све камење.
Волим тог мог зеку-пеку
и онда кад случајно упадне у реку.
