U drugom izdanju „Srpskog rječnika“ Vuka Stefanovića Karadžića (1852), uz reč bostan stoji ova izreka: „Kako radi, obraće zelen bostan, tj, propašće.“ Ta ista izreka, samo u nešto drugačijem obliku, i uz drugu odrednicu (propasti) zabeležena je još u prvom izdanju rečnika (1818), ovaj put s obrazloženjem na nemačkom i latinskom: „obraćeš zelen bostan (du wirst nicht gut fahren, male succedet tibi)“, što opet u suštini znači: „nećeš se dobro provesti“ ili „ne piše ti se dobro“.
Idiom obrati zelen bostan kod nas se često upotrebljava i bez odredbe zelen, pa se govori samo: obrati bostan, u istom značenju: „zlo proći, propasti“, „nastradati“.
Primera takve upotrebe ima dosta i u našoj govornoj praksi i u književnosti.
U Rečniku SANU navodi se ova potvrda iz dela Milovana Glišića: „Pa još ako uhvate da sam ja tome uzrok, onda sam ti obrao bostan.“
I Dobrica Ćosić je u svojim delima koristio isti idiom, „obrao je zelen bostan“ u značenju da neko nije uradio posao kako treba, slično baštovanu koji rano obere bostan. Kako se navodi, otuda i za čoveka koji propada kažemo ‘obrao je bostan'“.
Iz ovoga moglo se lako razviti značenje: „loše se provesti“, „loše proći“, „propasti“, „stradati“.
