Veverica mala,
stala je na granu,
protegla se snena
pa pitala mamu:
– Ima li šta jesti,
gladna sam ti puno,
jurcala sam sinoć,
igrala se ludo?
– Vidiš onu vreću?
Kaže njojzi mati,
’ajde ne budi lenja,
posla se prihvati.
Oraha je puno,
i lešnika ima,
hajde brzo, hopa, hopa,
napuni je njima.
Vidiš tvoje drugare
Kako vredno rade,
sve dok tako bude
za nas ima nade.
Hajmo, hajmo, opa cupa,
od veselja srce lupa.
Skupljaćemo sada vreće pune zlata,
i bićemo srećni zima kad nam zakuca na vrata.
Uživaćeš onda, pored tople vatre
krckajući orahe, a sad budi vredna.
Vreća puna oraha, zlata nam je vredna.
