Home Kerefeke poezija УСАМЉЕНИ ОБЛАК – Анита Пешић

УСАМЉЕНИ ОБЛАК – Анита Пешић

107
0

Тамни облак небом кружи,

хоће с неким да се дружи,

али са њим нико неће –

баш је данас лоше среће.

 

Његово је друштво хтео

свако, док је био бео,

а сад кад је тмуран, сив,

целом свету он је крив.

 

Сви му кажу да је ружан,

а не виде да је тужан.

Постао је још и љут

јер то није први пут.

 

У инат је сео, плаче,

све тужније и све јаче.

Што да осећања крије;

киша лије, лије, лије…

 

Од севера, па до југа,

није наш’о правог друга.

Усамљен и сада шета –

каква штета, каква штета.

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here