Живела је у планини
нека стара,
добра бака,
па немала пса чувара,
ни овчара, ни вучјака.
Досети се стара жена
па погоди три стршљена
да чувају чатрљицу
трошну њену
ако какви разбојници
и лопови на њу крену.
Чувао је један с крова
од лопова,
чyвао је други с лица
од скитница,
са забата, врата мала,
чуво трећи од провала.
Чувена је била бака
код медведа и курјака,
веверица и код лија,
сви је редом поштовали,
сви су знали:
нема поља, нема њиве
па се храни одлазећи
у иланину
по јагоде и по гљиве.
У недељу једном рано
пут нанео разбојника
с два другара,
хтео баку да похара,
да јај узме оно гљива
што зa зиму
и од саме себе скрива.
Опазила три стршљена,
три стражара,
неваљалце,
павадила жуте жалце,
насилника свак по јецног изубада,
оде први носа круrтног
као цвекла.
Оде други са чворугом насред чела,
а трећем је из ушију крв потекла.
Побегоше разбојници
куда који празник шака,
а у соби дрхтала је јоште бака.
