Home Čika Kekine priče PRIČA O SLONU KOJI LETI

PRIČA O SLONU KOJI LETI

148
0

Dobro veče, izdaleka stiže vama Čika Keka! Nije baš izdaleka ali sa Panonskog mora doplovljava do vas Čika Keka.

Da, to sam ja, Čika Keka. Ma šta god radio, najlepše mi je da se družim sa vama. Vi ste mi nekako, kako  bih rekao, najbolji prijatelji. Imam ja puno prijatelja ali ste mi vi najbolji. Nemojte to slučajno da kažete onim mojim drugim prijateljima kada ih sretnete. Vi ste mi baš oni naj, naj… Vama mogu sve reći a ne kao nekima. Čim im nešto kažeš oni odmah kažu i drugima. Ne znaju da čuvaju tajne…

Da li vi znate da čuvate tajne? Siguran sam da znate. Ispričaću vam nešto ali nikome da ne kažete. Nemojte nikom pričati, baš nikom… Hajde obećajte…  Kad bih nekom drugome ovo pričao on mi ne bi verovao a ja znam da ćete mi vi verovati i sačuvati ovu našu tajnu.

Plovio sam vam ja tako jednom Panonskim morem kod Subotice. Plovim vam ja tako i tražim izgubljeno blago. Tražim ga ja ali ga nešto nema. Imao sam nekoliko mapa izgubljenog blaga ali izgleda da nisu bile dobre. Ako vi imate neku mapu izugubljenog blaga pošaljite mi je… Mada, bolje nemojte, jer šta će mi mapa kada nema više ni Panonskog mora. Propao posao…

Tražim vam ja tako blago, sunce sija, vetar ćarlija… Gledam levo od broda, gledam desno od broda, a blagu ni traga. O, rekoh, neću li valjda ostati bez ijednog blaga… Gledam vam ja okolo, kad odjednom počelo nebo da se oblači, sunce se počelo sakrivati iza oblaka… Ne obraćam ja pažnju… Gledam ja dole, pretražujem dno mora… Kao da se natmurilo pred oluju… Gledam ja svoja posla, kad brod poče da se ljulja a ni daška vetra… Šta je to, da nisu neke morske struje… Nisu one sigurno… Oblačno, brod se ljulja i kao da će da potone… Nekako tone u vodu… Šta je to? Šta se dešava? Gledam dole, gledam okolo, pogledam gore… Zamalo se nisam onesvestio… Nisam mogao da verujem svojim očima… Gore na vrhu jarbola na mom brodu stajao je slon. Nećete mi verovati! Tamo je stajao slon! Kako slon? Otkud slon? Da li ja to dobro vidim? Gledam, jeste slon! Gledam ga a on gore čuči na jarbolu i smeška se. Kakav je to slon? Otkud on gore? Čitao sam ja knjige o letećim slonovima. Znam ja da oni postoje. Čitao sam knjigu o Dambu, letećem slonu…. Ali to je u knjizi, ili već negde tamo daleko…. Pitao sam se otkud slon ovde na Panonskom moru….

Gledam ja njega, gleda on mene.

„Jeli ti gore, ko si ti i šta radiš na mom brodu?“, viknem ja njemu.

„Ja sam Slon Julije i letim u toplije krajeve“, kaže on.

„Ma kakvi topliji krajevi, kakav let, potopićeš mi brod. Uostalom leteći slonovi i ne postoje“, grdio sam ga.

„Postoje, postoje… Kako sam ja tu ako ne postojim? I sleteo sam da se malo odmorim“, odgovorio je.

„Pa dobro, ako moraš da se odmoriš, sleti ovde na brod. Tamo gore me puno mrdaš i možeš da mi slomiš jarbol, pa šta ću onda ja“, predlagao sam.

„Sleteo sam gore jer sam mislio da me niko neće videti. Svi se boje letećih slonova“, reče on slećući.

„Ja sam severni leteći slon i krenuo sam malo do Afrike da obiđem rođake dok ne prođe zima“, objašnjavao je, „i molim vas nemojte nikome reći da ste me videli“.

„Nemam ja šta kome da govorim jer mi ionako neće niko verovati“, bio sam siguran, „nego da li si ti gladan?“

Tako smo Slon Julije i ja prozborili koju. Ja sam ga počastio hlebom i paštetom za užinu i popio je jedan sok od paradajza. Izvinio se što me je uznemirio i odleteo.

Čudo nad čudima. Nikom to do sada nisam pričao. Niko mi ne bi poverovao sem vas. Da li ste vi možda nekad videli letećeg slona? Ili bar tako nešto slično? I ako jeste nemojte nikome da pričate jer vam neće verovati. Najbolje je tajnu sačuvati za sebe ili je podeliti sa najboljim drugom ili najboljom drugaricom a vi ste moji najbolji drugovi i drugarice.

I posle ovakve tajne ko bi još spavao. Ja sigurno ne bih, baš kao i vi. Ala je lepo nespavati! Tada možemo da radimo šta god hoćemo. Prvo ćemo da otpevamo jednu pesmicu…

 

Kada gledaš Sunce, onda moraš znati

S‘ koje strane sveta ono neće sjati

To je da znaš sever, gde je hladno često

Pa i naše sunce, traži toplo mesto

 

Ja sad kada bih morao na spavanje baš mi se ne bi spavalo. Da li se vama spava? Kome se spava neka digne ruku. Eto, nikome se ne spava… Mada već ima nekoliko podignutih ruku… Ništa zato. Sada ću vam zadati jednu zagonetku pa da vidim ko će onda da spava.

 

Okrugla, zelena, puna lepe slasti

Ponekada može velika narasti

Crvena iznutra osveženje nudi

Reci njeno ime i pamet probudi.

 

Hajde da vas sad čujem čuvari tajni. Ko će mi sada dati rešenje ove zagonetke. Lako je spavati, hajde rešite zagonetku. Ih, sad odjednom svi znate da je rešenje lubenica. Mora da ovi odrasli šapću. Odrasli neka idu sada na spavanje a mi ćemo ostati budni. Što bi mi sada išli na spavanje kada nam se ne spava. Zeeeev… To što sad zevam ne znači ništa jer ja odavno nisam ovoliko bio razbuđen. Čini mi se kao da više nikada neću ići na spavanje. Zeeev… Baš mi se ne spaaaava.

Možda se nekom od vas i spava ali meni ne. Neću da spavam.

Sad ću da razmislim šta bi mogli da radimo dok ne spavaaamoooo… Sada ću ja smisliti i reći vam. Ne idite nigde i ne spavajte…. Samo nemojte da spavate…. Zeeev… Neću ni jaaaa… Laku noć…

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here