Home Svaštara NAŠ PSIHOLOG NAM OTKRIVA ŠTA JE SMIRENO I DOSLEDNO VASPITANJE

NAŠ PSIHOLOG NAM OTKRIVA ŠTA JE SMIRENO I DOSLEDNO VASPITANJE

129
0
Pixabay License

Prema najuopštenijoj definiciji vaspitanje je proces planskog i sistematskog usavršavanja senzomotornih, intelektualnih, emocionalnih, moralnih i duhovnih svojstava i sposobnosti deteta, ali i odraslog.

Kao oblik socijalizacije, vaspitanje je usmereno na uobličavanje ponašanja u socijalno poželjnom smeru. Naravno, postoje razni oblici i tehnike vaspitanja, i svaki roditelj bira najadekvatniju prema svojim uverenjima. U poslednje vreme sve više čujemo priče o smirenom i doslednom vaspitanju. A o čemu je zapravo reč objasnila nam je Jelena Marušić, psiholog i savetnik za roditelje i osnivač Kompasa vaspitanja, u okviru čega i predstavlja upravo program o smirenom i doslednom vaspitanju.

Možda vas zanima

ŠTA JE SMIRENO I DOSLEDNO VASPITANJE?

– Smireno i dosledno vaspitanje ili pozitivna disciplina je pristup kojim se prema detetu ophodimo nenasilno i s poštovanjem. Može da se poboljša ponašanje deteta bez upotrebe posramljivanja, tajm-auta ili drugih tradicionalnih kazni. Deci se pomaže da istraju, dožive uspeh, pružaju im se informacije i podstiče se njihov razvoj.

Pozitivna disciplina predstavlja:

  • Dugoročna rešenja koja razvijaju samodisciplinu vašeg deteta.
  • Jasno saopštavanje vaših očekivanja, pravila i ograničenja.
  • Izgradnju odnosa uzajamnog poštovanja.
  • Dete se uči veštinama koje traju celog života.
  • Podrazumeva da dete naučite pristojnosti, nenasilju, empatiji, samopoštovanju, ljudskim pravima i poštovanju prema drugima.

Pozitivna disciplina se postiže upravo smirenošću i doslednošću. A smirenost je ključna u trenucima kada želimo da nas dete čuje.

– Kada je roditelj uznemiren, ljut, tako se i dete oseća sa druge strane i zato ćemo teško da se čujemo. Zato je bitno da se najpre situacija umiri, pa onda da pričamo sa detetom šta nije bilo u redu.

Doslednost je potrebna kako bi dete naučilo koja su pravila ponašanja i gde je granica. Na primer: ako se dete od 3 godine ljuti i počinje da gađa stvarima jasno je da je potrebno postaviti granicu da ne sme da gađa ali to radimo smireno kako bi nas čulo. I uzeti u obzir kojeg uzrasta je dete ispred vas. Dete od 3 godine još uvek ne može verbalno da izrazi svoju ljutnju ali neophodna je granica da ne sme da lomi i povređuje druge.

Pozitivnom disciplinom možete da uvažite detetova osećanja, a da im ne dopustite da rade sve što požele.

– Dete ima osećaj uključenosti, da je pitano i kroz pozitivnu disciplinu učimo dete da donosi odluke, da kada pogreši preuzme odgovornost i na tome se radi godinama i od malih nogu.

Deca dobijaju uvid šta je u redu a šta ne. Jednom kada sam rekla svojoj deci: „Ako jedete onda idete napolje“ na šta je mlađi sin odreagovao: „Pa to je ucena“. Naučila sam ih šta je ucena i zato brzo detektuju takve poruke i to će prepoznati i od strane drugih.

Dakle, pozitivna disciplina utiče da deca razmišljaju svojom glavom, učimo ih da su samostalna, da imaju svoje stavove što će mnogo značiti u odraslom dobu. Da li je nama roditeljima jednostavno? Nije. Ali znamo da će ovakav pristup uticati na izgradnju jedne samopouzdane i samostalne ličnosti.

ŠTA SE GRADI POZITIVNOM DISCIPLINOM?

Pozitivna disciplina je nenasilna, usmerena na rešenje, puna poštovanja, zasnovana na principima razvoja deteta.

– Pozitivna disciplina nije ponižavajuća ni za dete, ni za odrasle. Prekomerna kontrola u većini slučajeva obuhvata kažnjavanje koje je ponižavajuće za decu. Deca koja doživljavaju mnogo kazni postaju ili buntovnici ili jako potčinjena. S druge strane, kada se koristi popustljivo vapitanje takođe bude ponižavajuće za odrasle i decu i stvara nezdravu međuzavisnost umesto saradnje i samopouzdanja.

Svrha pozitivne discipline je da se postignu pozitivni dugoročni rezultati, kao što su odgovornost i saradnja. Pozitivna disciplina uči decu samodisciplini i odgovornosti. Jedan od najznačajnijih pojmova za razumevanje pozitivne discipline je da deca voljno slede pravila koja su uspostavljena uz pomoć drugih. Deca razvijaju zdravu sliku o sebi kada uče da budu korisni članovi porodice i društva.

ADEKVATNE TEHNIKE KOMUNIKACIJE

Postoje razne tehnike komunikacije, a Jelena posebno ističe asertivni pristup, koji poseban akcenat daje poštovanju sagovornika.

– Asertivna komunikacija je komunikacija u kojoj joj se zauzimamo za sebe uz poštovanje sagovornika. Takođe, asertivnost podrazumeva iznošenje stavova, uverenja i osećanja na iskren i socijalno adekvatan način. Kada kažem socijalno adekvatan tu mislim na slanje poruka sa poštovanjem. Nije isto kada dete kaže to ti je glupo i kada se kaže ne sviđa mi se ideja. Prva poruka se doživljava kao uvreda, dok kod druge poruke nam je jasno da se nekome ne sviđa ideja. Potrebno je na taj način i roditelji komuniciraju i time obezbeđuju da će je dete najverovatnije primeniti.

ZAŠTO JE DOSLEDNOST KLJUČ PONAŠANJA VAŠEG DETETA?

Kada dete dobije poruku da ne mislite ono što govorite, ono što kažete počinje da gubi svoje značenje.

– Niko ne može biti 100% dosledan 100% vremena, ali šta se dešava kada ste često nedosledni? Vrlo brzo će se ponašanje vašeg deteta pogoršati- i kao rezultat toga bićete umorniji i izmučeniji, a dete će sve više testirati vaše granice.

U redu je da ponekad budete nedosledni i tada možete da radite sledeće:

– Ako i popustite i prekršite pravilo napravite okvir da je to zbog određenog razloga prekršeno. Na primer, kada su deca bolešljiva možda ćete biti popustljivi oko jela kako bi pojeli nešto kako bi popili lek.

– Budite iskreni: „Danas sam jako umorna i značilo bi mi samo malo da se odmorim dok se vi igrate…“ Može vam se činiti da vas neće shvatiti, ali vas onda iznenade razumevanjem.

– Tu su i dani kada je detetu potrebno da provede vreme u igri sa vama, a nije vam baš do igre. Izbegli biste da im dajete telefon. Tada možete predložiti neke igre koje su mirnije ili za vas manje naporne na primer: možete se igrati frizera , doktora, možete biti beba i da brinu o vama, ili ste u restoranu ili možda neka društvena igra…

Piše: Iris Krdžić

https://zena.blic.rs/porodica/smireno-i-dosledno-vaspitanje/vb8r6cd

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here