O, al’ mi blista
priroda sva!
Al’ kliče polje!
Al’ sunce sja!
Iz svake grane
pupi po cvet,
a iz žbunova
glasova svet;
Iz svakih grudi
radost i raj.
O, zemljo! sunce!
O, srećo, traj!
Ljubavi, lepša
no oblak taj
što zlatni zorin
upija sjaj,
Ti polju daješ
blagoslov nem,
a cveća dahom
i svetu svem.
Devojko! draža
no život sam!
Pogledaj! Taj pogled!
Voliš me, znam.
Ne voli ševa
pesmu ni let,
nit dah nebesa
jutarnji cvet
kô što te voli
plahi mi dah,
tebe što mladost,
radost i mah
zvucima daješ
pevanja mog.
Ljubav ti ovu
platio Bog!
(Prevod: Velimir Živojinović)
