Тада све буде ко од веза
или лепеза или бреза.
Ти можеш на пут до Кинеза,
или на чај код неког кнеза.
Сваки тад дечак има чело
ко јарко сунце када сине.
А сваки град и свако селои
мају свој чун за даљине.
И нема нигде деце саме,
моја је мајка и твоја мати.
Само на једно њено раме,
могу све главе дечје стати.
Мати тад води у левој руци,
сву изгубљену децу у луци,
а десна ако су дечаци боси,
служи да их милује по коси.
Од њеног шала ако снег веје,
ето скровите, топле стреје,
а у џепу од кецеље
рукавице плету преље.
У пунђи њеној две златне игле.
Где оне досад нису стигле?
Ако чарапа танка ко травка
ето наглавка.
И ја сам једно вече цело
слушао како пева мати.
И осмехнух се у одело,
било је меко, било је бело.
