Panonski sam mornar,
bez mora i broda
Pšenična su polja
moja morska voda
Panonsko je more
Neka ovde bilo
I nestade iznenada
Ko zna šta se zbilo
U daljinu stalno gledam
Njega nema, ja ga tražim
I bez mora Panonskoga
Za mornara pravog važim
Ali jednog dana,
posle vedre noći
Panonsko će more
opet meni doći
A kad nađem more svoje
Sve će strepnje tad da odu
Život morski tad će teći
Na Panonskome mome brodu.
Pozvaću vas ja na more
Koje negde mene čeka
Verujte vi sada meni
Kad vam kaže Čika Keka
Ja bez mora Panonskoga
Morski život stalno živim,
U mislima neprestano
Pučini se morskoj divim.
I bez broda Panonskoga
Naći ću ga jednog dana
To je more moja kuća
Svima nama ljubav znana
Ostrvo je Fruška gora
Svedok morskih divnih dana
A bez mora Panonskoga
Planina je sada sama