Sinoć sam dugo stisnutih šaka…
Mislila…
Zašto nisam dovoljno jaka?
Da ispravim da djecu, niko ne zlostavlja,
da majka, svoje djete ne ostavlja!
Roditelji da ne žive u svađi,
niko da ne laže i ne živi od krađi!
Dugo da žive baka i deka,
djeci da ne treba apoteka!
Da bude hleba, da nema rata,
svako da ima sestru il’ brata!
Tako sam zaspala stisnutih šaka…
Kada porastem, možda budem dovoljno jaka!
