Prema istraživanju, igranje s lutkama može pomoći u razvoju emocionalne inteligencije dece. Tim naučnika sa Univerziteta u Kardifu je objavio najnovije nalaze iz studije koja istražuje kratkoročne i dugoročne uticaje igre lutkama na razvoj deteta.
U drugoj godini istraživanja, istraživači su istraživali važnost onoga što deca govore dok se igraju. Otkrili su da deca tada vode računa o tuđim mislima i emocijama te tako vežbaju društvene veštine koje mogu koristiti u interakciji s ljudima u stvarnom svetu, a koje takođe mogu biti potencijalno korisne za celokupni emocionalni razvoj.
„Kada deca stvaraju imaginarne svetove i igraju uloge s lutkama, najpre komuniciraju naglas, a zatim internaliziraju poruku o tuđim mislima, emocijama i osećajima. Ovo može imati pozitivne dugotrajne učinke na decu, na primer, po pitanju povećanja stepena društvene i emocionalne obrade i izgradnje društvenih veština poput empatije koje se mogu internalizirati kako bi se izgradile i formirale doživotne navike“, komenarisala je istraživanje dr. Sara Gerson, a prenosi “Mirror”.
Prema globalnom istraživanju, od 15.000 mama i tata dece od tri do deset godina, 91 posto je empatiju ocenilo kao ključnu društvenu veštinu koju bi želeli da imaju njihova deca. Međutim, samo četvrtina je svesna da igra lutkama može pomoći njihovoj deci da je razviju.
„Pokazalo se da dete, dok se igra s lutkama, razmišlja o tuđim mislima i emocijama. To je dosta važno za interakciju s drugim ljudima i snalaženje u raznim društvenim situacijama. Važno je za sklapanje i održavanje prijateljstava i učenje“, dodala je dr Gerson.
Istraživanje Univerziteta Kardif sugeriše da igra lutkama može deci biti prilika da oponašaju scene i interakcije iz njihovog svakodnevnog života. Kao rezultat toga, lutke im mogu pružiti izlaz da ponove ono što su videli i čuli kod kuće, u parku, vrtiću i školi, kao i da uvežbaju veštine koje mogu koristiti u stvarnim društvenim situacijama.