ДЕДА И УНУКА – Јован Јовановић Змај

Седи деда, а на крилу
унука му мала Јела
па га пита: – Је ли, деда,
што је твоја коса бела?

Осмехну се деда стари:
– Чуј, унуко моја мила,
прао сам је шесет лета
па је стога побелила.