Naši drugari u Osnovnoj školi “Dragoljub Ilić“ iz Dračića i Eko školi “Dragoljupče“ šest godina zaredom proslavljaju Eko Novu godinu. Jedna od aktivnosti je literarni konkurs “Pričala mi je novogodišnja jelka“. Cilj konkursa je da se odraslima ukaže da ne seku jele u vreme novogodišnjih praznika, jer time čine ogromnu štetu prirodi. Ove godine je nagrađeno 8 učenika.
U KATEGORIJI PROZE NAGRADE SU DOBILI:
- mesto: Ognjen Golubović 3. razred
- mesto: Marijana Ralić 2. razred
- mesto: Jana Bošnjaković 2. razred
U KATEGORIJI POEZIJE NAGRADE SU DOBILI:
- mesto: Mihailo Milićević 2. razred
- mesto: Stefan Belušević 2. razred
- mesto: Anja Panić 4. razred
Specijalne nagrade za prozne radove dobile su Anđela Belušević 6. razred i Magdalena Pantić 6. razred. Nagrađeni učenici su dobili diplome i knjige.
KATEGORIJA POEZIJE
- mesto
ŽELJA JEDNE JELKE – Mihailo Milićević, 2/1
Draga deco, nešto ću vam reći:
Molim vas lepo, nemojte me seći!
Znam da se bliži godina nova,
da imate želja, mašte i snova…
Čujte i moju želju najveću,
ne unosite me u vašu kuću!
Sve je to lepo na par dana,
al’ posle ostajem ja bez svojih grana.
Toplota kuće meni smeta,
spadaju mi iglice i to je šteta.
Ja želim vazduha, pahulje snega,
da puštam korenje duboko ispod brega.
Imam za vas ideju bolju,
pustite svojoj mašti na volju,
pa od nekog starog kartona,
napravite jelku EKO – klona!
Okupite se u krugu porodice,
uposlite svoje vredne ručice.
napravite ukrase, šarene, razne,
iskoristite za to flaše prazne.
Iscepkajte vaše stare majice,
to neka budu ukrasne tračice.
Bićete srećni zbog vašeg rada,
a ja što ostajem u šumi gde sam sada.
Mentor: Karolina Nešković
- mesto
PRIČA NOVOGODIŠNJE JELKE – Stefan Belušević, 2. razred
Godišnje je doba zima,
tada jelku svako ima.
Vita jela, zelena,
sada je sva šarena.
Deca su joj stavila
puno raznih ukrasa.
Na vrhu je mala,
žuta zvezda, sjajna.
Ispod paketići,
Deda Mraz će stići.
I kad žurka prođe,
neka jela živi,
u dvorištu tvome,
svako nek se divi!
Mentor: Bojana Belušević
- mesto
PRIČALA MI JE NOVOGODIŠNJA JELKA – Anja Panić 4/1
Za godinu prošlu novu
imali smo jelku svoju,
što je ujak iskopao
i sa brda doterao.
Velika je ona bila
grane kroz kuću razvila.
Natrpasmo na nju svašta
što je kriva moja mašta.
Prelepa je jela bila
sa ukrasima od par kila.
Staja tako do Božića
onda dođe ta nesreća.
Poče jelka suze liti:
“Zar ja moram da se kitim?
Kod Kineza za hiljadu dinara
postoji jelka plastificirana“.
Pouku sam ja izvukla,
ne sme jelka da zakuka.
Čuvaću planetu našu
a jelku posaditi u baštu.
I vas ljudi zato molim
jer prirodu mnogo volim
posadite jelku svoju
kitite je napolju za godinu novu.
Mentor: Lucija Tasić
KATEGORIJA PROZE
- mesto
PRIČA NOVOGODIŠNJE JELKE – Ognjen Golubović, 3. razred
Dolaze nam novogodišnji i božićni praznici. Svi su uzbuđeni i srećni zbog njih. Žure da okite novogodišnje jelke i kupe poklone i ukrase. Deca se raduju paketićima i zimskom raspustu.
Ispričaću vam priču jedne novogodišnje jelke koju sam slučajno našao. Bila je bačena na jednu livadu blizu moje kuće. Na granama su joj bili tragovi od ukrasa a koren je bio bez busena i vode, skoro potpuno suv.
Setio sam se svoje okićene plastične jelke. Kako je bila lepa! Pitao sam se da li je ova jelkica nekome bila lepa? Dodirnuo sam joj grane i rekao da ću joj pomoći. Odneo sam je u svoje dvorište, zasadio i zalio. Sledeće godine biće ponovo najlepša novogodišnja jelka.
Posle nekoliko dana kada se oporavila nastavila mi je svoju priču.
“Živela sam mirno i srećno u svojoj šumi sa puno mladih jela i borova. Zimi nas je kitio sneg, u proleće zalivala kiša, leti milovao vetar a u jesen smo virili kroz gustu maglu,
Jednog takvog maglovitog dana došli su neki ljudi koji su iskopali ili posekli moju braću i sestre. Tako sam i ja završila u gomili na pijaci. Odneli su me u neki dom. Bilo mi je toplo, ali sam bila tužna. Posle praznika bacili su me na livadu. Mojoj usamljenosti nije bilo kraja. Samo tuga i očaj dok me ti nisi pronašao“. Posavetovala me je da volim svoje drugove , da im pomažem i da brinem za njih. Rekla mi je da je pored porodice, drugarstvo najlepša i najvrednija stvar u životu. Jela pamti drugare borove i sestre i drugarice jele. Tuguje za njima jer su im ljudi oduzeli život. Zato sam napisao ovu priču i želim da je pročita što više ljudi i da razmisle pre nego što poseku jele.
Mentor: Ljubica Isailović
- mesto
PRIČA NOVOGODIŠNJE JELKE – Marijana Ralić 2/1
Pre neko jutro probudila sam se sva u znoju i suzama. Usnila sam strašan i neobičan san. Svuda je tama. Nalazim se na nekoj poljani, a na njoj bezbroj uplakanih jela. Priđem im bliže, a jedna me upita: “Zašto si došla? Hoćeš li da me posečeš? Da me odneseš kući, pa da me kitiš? Hoćeš da se ponosiš sa mnom nekoliko dana? A posle? Posle ćeš da me baciš, spališ i zaboraviš! Ne samo mene, nego sve nas ovde što krasimo ovaj kraj i stvaramo čist vazduh za sve vas. Pred svaku Novu godinu dođu neki zli ljudi da nas poseku, bez imalo stida. Nije ih briga za naš strah i za to što smo i mi živa bića koja uživaju na suncu, kiši, povetarcu. Nije ih briga ni za to što jedva čekamo prve pahulje. One su nam najlepši ukras. Lepši od svih vaših kuglica, mašni i loptica“.
“Ne, nisam zbog tog došla,“ kažem joj ja. “Mnogo mi je žao. Nadam se da je ovo samo san. Želim da živiš kao i sva bića na svetu, da budeš srećna i da krasiš moj lepi kraj“.
Da! Bio je to moj najstrašniji san. Molim sve ljude ovog sveta da ne seku mlade jele, da čuvaju našu prirodu, jer ona nam je najveće blago.
Mentor: Karolina Nešković
- mesto
PRIČA NOVOGODIŠNJE JELKE – Jana Bošnjaković, 2. razred
Jednog jutra želela sam da se prošetam šumom. Krenula sam sa tatom u šetnju. Šetali smo putićem kroz šumu i spazila sam jednu tužnu, povijenu jelku, koja je htela da se slomi. Bilo mi je mnogo žao. Činilo mi se kao da moli da joj pomognem.
Krenula sam da tražim po šumi neko malo deblje drvo. Našla sam jedno i otrčala do tate da ga pozovem da mi pomogne kako bismo jelku vezali i spasili. Često sam je obilazila, a ona je rasla i rasla. Ja sam je tako gledala skoro svaki dan. Jednom kada sam došla da je obiđem, šapnula mi je: “Hvala“.
Bila sam vrlo iznenađena što jelke mogu da pričaju. A ona je tiho nastavila priču. Rekla je da su je deca jedne zime spasila, baš kada je preprodavac jelki hteo da je poseče i da joj je on još tada povredio grane. A evo, sada je ponovo spašena zahvaljujući meni.
Deca su stvarno najbolji ljudi. Deca umeju da vole i zaslužuju najbolje. Odrasli ponekad zaborave na to. Treba ih podsetiti, da ljubav pokreće svet.
Mentor: Bojana Belušević
SPECIJALNA NAGRADA
PRIČALA MI JE NOVOGODIŠNJA JELKA – Magdalena Pantić 6. razred
Decembarsko jutro. Budi me miris čaja i maminih kolača. Na prozoru vidim divne crteže koje je nacrtala slikarka zima. Kada sam ušla u dnevnu sobu videla sam nesvakidašnji prizor. Iz ugla mi se smešila jedna prava lepotica. Bila sam zadivljena njenom lepotom i mirisom koji je širila prostorijom.
Tata je ustao rano i doneo prelepu zelenu jelku iz šume. Bilo mi je čudno što ne stoji na postolju, već u nekakvoj posudi nalik na saksiju, koju je mama ukrasila svetlucavim poklon papirima. Objasnio mi je da je tata ovog puta doneo jelku sa busenom kako bi posle praznika mogao da je posadi. Otrčala sam po kutiju sa ukrasima. Uzbuđeno sam stavljala na jelku sjajne kugle velike i male različitih boja. Bilo je tu ukrasa u obliku zvona, zvezdica, Deda Mraza, Sneška Belića… Na kraju sam stavila lampice. Kada sam ih uključila, jelka je zasijala najlepšim sjajem. Sagnula sam se ispod nje da stavim kutije sa poklonima , kad odjednom jelka prošapta :
“ Mila devojčice, ne boj se! Ja sam živo biće. Molim te, saslušaj me! Vidim da ste srećni ti i tvoja porodica. Ukrasila si me najlepšim ukrasima. Ipak, možeš videti po mojim pognutim granama da sam tužna. Ovo nije moje prirodno okruženje, svi ovi ukrasi ne znače mi ništa. Ja se najbolje osećam kada obučem haljinu od snega, kada slušam muziku vetra i pesmu ptičjeg hora. Nedostaje mi moja šuma, moja porodica. Brinem se. Mnogo sam uplašena za svoju rodbinu.
Mi ne volimo praznike, tada vreba opasnost za naše živote. Mnoge jelke ne dočekaju da porastu. Sada me teši što me je tvoj tata iskopao sa busenom. To znači da ima nade za moj život. Ne znam koliko ću biti ovde, ali, molim te, zalij me ponekad. Voda mi je neophodna za život. Imam još jednu molbu za tebe. Kada prođu praznici nemoj me posaditi u dvorište , već me vrati u šumu. Tamo je moja kuća. Ja ću za uzvrat za praznike sijati najlepšim sjajem“.
Osetila sam se tužno, nisam znala da se novogodišnje jelke tako osećaju. Mislila sam da vole kada ih deca ukrase. Nisam bila u pravu. I one su živa bića koja osećaju i sreću i tugu. Tih dana sam redovno zalivala jelku i pričala sa njom. Odmah pošto su praznici prošli odneli smo je u šumu i tamo zasadili. Povremeno sam nosila kantice vode i zalivala je sve dok nisam videla da su joj grane podignute i ponovo zelene.
Obećala sam sebi da ću ubuduće kititi samo plastične jelke. I one mogu biti podjednako lepe.
Mentor: Slađana Golubović
SPECIJALNA NAGRADA
PRIČA NOVOGODIŠNJE JELKE – Anđela Belušević, 6. razred
Jednog zimskog popodneva šetala sam ulicom i posmatrala novogodišnje izloge. Pažnju mi je privukla jedna jelka u raskošno uređenom izlogu. Bila je tamnozelene boje, na vrhovima prekrivena srebrnim snegom, a njen izgled upotpunjavali su tamnoplavi i srebrnasti lampioni, dok se odsjaj lampica prostirao po celoj jelci.
Sutradan sam ušla da pogledam tu jelku koja me je toliko očarala. Izbliza je bila još lepša i zanimljivija, odlučila sam da će baš ona da krasi moj dom.
Moja porodica i ja smo je stavili pored kamina, mama, tata i ja smo se dogovorili da je ukrasimo posebnim nakitom koji smo sami napravili. Jedne hladne zimske noći sedela sam u dnevnoj sobi, gledala sam film i uživala u pucketanju vatre iz kamina. Posle nekog vremena pridružili su mi se roditelji i brat. Sedeli smo u miru i onda nam je iznenada taj mir prekinuo umilni glas. Pogledali smo se u čudu i bili iznenađeni prizorom. Naša jelka je progovorila. Rekla nam je da je krasila mnoge domove, ali da joj se naš najviše dopao. Posmatrala nas je i videla da smo zdrava i složna porodica i to joj se najviše svidelo. Privuklo joj je pažnju što svako jutro ustajemo puni energije, nasmejani i puni novih dešavanja.
Približavalo se novogodišnje veče. Jelka je posmatrala moju mamu kako ushićeno i raspoloženo sprema hranu i tortu za porodičnu večeru. Došlo je vreme kada smo svi zajedno seli za trpezu i otpočeli divno novogodišnje veče.
Jelka je bila jako radosna zbog nas i posmatrala je u tišini sa osmehom na licu. Sutradan nas je dočekala sa srećnim izrazom lica. Pripremila nam je prelepe poklone i darove. Bili smo jako srećni jer je za svakog člana porodice priredila divan poklon. Tog dana atmosfera u kući je bila veoma prijatna. Bili su to nezaboravni trenuci. Jelka se u jednom trenutku rastužila. Upitali smo je što je tužna a ona je odgovorila da joj je žao jer nas neće videti do sledeće Nove godine. Svi smo je jakim zagrljajem utešili i obećali da će sledeća godina stići brzo i da ćemo je još lepše ukrasiti.
Takav je život jelke u našem domu i ovako moja srećna porodica uživa u vreme novogodišnjih praznika.
Mentor: Slađana Golubović
POHVALJENI RADOVI
PRIČALA MI JE NOVOGODIŠNJA JELKA – Stevan Vićentijević 4. razred
Stanovala vita jela
tamo povrh moga sela,
njihala se usred luga,
do jasena, svoga druga.
Jednog dana jasen pade,
zli čiča ga za grejanje dade.
Pa zapreti vitoj jeli
dok sekiru oštru gledi:
“I ti ćeš mi na red doći,
u prvoj novogodišnjoj noći“.
Zaplakala vita jela,
tamo povrh moga sela
pa kroz suze meni priča:
“Podseće me taj zli čiča!
Zarad jedne noći slavlja,
ostaću bez svoga zdravlja.
Pa zar ljudi ne shvataju
da prirodu treba da čuvaju?
Da su četinari pluća planete,
to je naučilo već svako dete“.
Mentor: Lucija Tasić
PRIČA NOVOGODIŠNJE JELKE – Strahinja Subotić I/2
U šumi je rasla
mlada jelka zelena,
lepa kao moja
mlađa seka Selena.
U saksiju stavili smo
njeno stablo mlado
kitismo je veseli,
kitismo je rado.
Toliko je lepa
svako joj se divi
sa busenom jelka
dugo će da živi.
Mentor: Milena Strahinić
PRIČA NOVOGODIŠNJE JELKE – Veljko Belušević, 3. razred
Decembar je. Uskoro će Nova godina i Božić. U kuću se unosi novogodišnja jelka. Krenuo sam sa tatom u obližnju šumicu da iskopamo jelkicu.
Posmatrao sam jelke koje su se povijale na hladnom vetru kao da su mi šaputale da ih spasem od te hladnoće. Tada sam ugledao jednu malu , tužnu i usamljenu jelku koja me je dozivala. Vetar joj je polomio par grančica ali je i dalje bila lepa. Bio sam siguran da će baš ona krasiti moju sobu. Iskopali smo je i odneli kući.
Jelka je bila srećna. Konačno je bila u toploj sobi spašena od hladnoće. Okitio sam je najlepšim ukrasima. Stavio sam joj svećice. Blistala je.
Posle praznika brzo se promenila. Počele su da joj se suše i opadaju iglice. Bila je tužna . Hteo sam da je oraspoložim i da joj pomognem. Zasadio sam je u svom dvorištu. Odlučio sam da više ne iskopavam jelkice već da kupim plastičnu i da više ne narušavam prirodu. Jelkama je najbolje u njihovoj šumi sa drugarima, drugim jelama i borovima.
Mentor: Ljubica Isailović
JELKA – Sofija Filipović 1/1 razred
Napolju je sneg. Ceo grad svetluca od novogodišnjih ukrasa. Naša jelka je prelepa. Ostavili smo mleko i kolačiće ispod nje i otišli na spavanje. Svanulo je novogodišnje jutro i svi smo potrčali do jelke da vidimo poklone. Ali, nije bilo ni poklona, ni ukrasa. Vrisnuli smo uglas i pitali gde su nestali. Tada je jelka progovorila i rekla nam da je sve dala siromašnoj deci. Bili srećni zbog toga pa smo jedni drugima napravili poklone.
Mentor: Vesna Sirovljević