Мој стрика је у ствари дете,
да ли ме чујеш одрасли свете!
Кад мама и тата деци прете,
највише на стрику претње лете.
Мој стрика је у ствари дечак,
нисам сигуран петак ил` шестак.
О томе да је случај редак,
сведочи на глави смеђи чуперак.
Мој стрика је у ствари момак,
од свих најблесавији рођак.
Његов корак толико је лак,
винуо се до звезда чак!
Једном су морали за труд да га часте,
јер је пробао да одрасте.
И данас као што лете ласте,
дете у њему расте, расте…
Мој стрика је у ствари дете,
шаље ми поздраве са друге планете,
сви папирни бродови личе,
на једног стрику из приче.
