Знате, децо, зашто сам
Тако лак и прав,
Знате л’ зашт’ сам увек
Вес’о, чио, здрав?
Зашт’ и у старости
Ја изгледам млад?
Ја не једем више
Нег’ што иште глад.
Ја не једем јело
Ни хладно, ни врело
Прса пупчим, широм,
А не стежем тело.
Ја не волим собна
Ни кавезна мрака,
Већ свежа ваздуха
И чистога зрака.
Рано лежем, нећу
Ноћу да зазјавам
И никад ме сунце није
Затекло да спавам.
