Vratila se Jasna iz škole, a mama je upitala:
“Kako je bilo u školi, Jasna?”
“Lepo”, reče Jasna, ostavi torbu, dohvati sendvič i pođe da se igra.
“A šta imaš za domaći zadatak?”
“Ništa.”
Ni sutradan Jasna nije imala ništa za zadatak, ni prekosutra, i jednoga dana mama je pošla u školu. Pozdravila se sa učiteljicom i upitala je:
“Da li je tačno da vi svojim đacima ništa ne zadajete za domaći zadatak?”
“Svaki dan zadajem domaći zadatak”, rekla je učiteljica.
Onda su pozvali Jasnu. Mama je upitala:
“Jasna kako si mogla da mi kažeš da ti učiteljica nije zadavala domaće zadatke?”
“Pa… Nije…”, reče Jasna.
“Učiteljica je uvek govorila – Deco, napišite celu stranu slovo A. Ali meni nije ništa rekla.”
Od tada Jasnina učiteljica ovako zadaje domaći zadatak:
“Deco, kod kuće napišite celu stranu slovo E. I ti Jasna, napiši to isto. Deco, kod kuće ispišite celu stranicu slovo O. I ti Jasna ispiši…”
