Učiteljica iz žagubičke osnovne škole već skoro dve decenije ulepšava školske dane svojih učenika kroz osmišljavanje različitih aktivnosti. Ozbiljne teme kao što su ekologija, zagađenje životne sredine, matematika i istorija predstavlja na zanimljiv način, povezujući ih sa stvarnim životom, te svojim delovanjem utiče na učenike da zaista poveruju u izreku „Od kolevke pa do groba, najlepše je đačko doba”.
Zvonimirka Jovičić rođena je 1974. godine u naselju Sige u opštini Žagubica. Osnovnu školu „Jovan Šerbanović“ završila je u Krepoljinu. Pedagošku akademiju, a potom i Učiteljski fakultet završila je u Jagodini, pri čemu je stekla zvanje profesor razredne nastave. Nakon toga je magistrirala metodiku razredne nastave matematike.
Naša sagovornica ima utisak da njena ljubav prema deci i podučavanju mladih datira od rođenja, s obzirom na to da se još u osnovnoj školi moglo naslutiti čime će se u budućnosti baviti.
„Želja da budem učiteljica u meni je odvajkada postojala. Kao učenica osnovne škole od najobičnije sveske pravila sam svoj dnevnik i u njega upisivala zamišljene učenike, ocene i časove“, priseća se Zvonimirka.
Kao učiteljica radi od 2005. godine neprekidno, a najduži period svoje profesionalne karijere provela je u izdvojenom odeljenju Osnovne škole „Moša Pijade“ u Izvarici. Radila je i u nekoliko jagodinskih osnovnih škola, kao i u Krepoljinu, a sada podučava decu od prvog do četvrtog razreda u izdvojenom odeljenju žagubičke osnovne škole u Suvom Dolu.
Nije tako čest primer da se neko iz većeg grada poput Jagodine vrati u malu opštinu poput Žagubice. Naša sagovornica je pošla tim putem, a privukla ju je bila ljubav prema svom kraju.
„U Žagubicu me je vratila ljubav prema rodnom kraju, ali i želja da ono što sam naučila na fakultetu koristim i primenim radeći sa decom u kraju u kome sam rođena i provela svoje detinjstvo“, kaže naša sagovornica.
Izdvaja je to što na zanimljiv način i kroz različite projekte približava deci ozbiljne teme poput zaštitne životne sredine, istorije ili matematike. Osim što na pravi način privlači i usmerava dečiju pažnju na ove oblasti, ona različitim metodama promoviše i lepote Homolja.
„Moj način rada je veoma specifičan, jer često nastavu povezujem sa životom, koristim prezentacije, različite štampane materijale koji su dizajnirani tako da privuku pažnju učenika i uvek naglašavam ono što će im kasnije može koristiti u daljem životu”, priča Zvonimirka.
Zbog takvog specifičnog i jedinstvenog načina rada 2015. godine izabrana je za jednog od 16 najboljih edukatora Srbije. Ovo priznanje predstavlja krunu njene karijere, ali i dokaz da se trud, ali i različitost, isplate.
„Jedno od najbitnijih priznanja u mojoj karijeri bilo je za izuzetan trud i zalaganje u radu sa učenicima u okviru projekta „Najbolji edukatori Srbije”, koje dodeljuje Udruženje za podsticanje preduzetništva „Živojin Mišić“. Dve godine kasnije bila sam predstavnik Srbije na „Global Teacher Prize”. Ova nagrada veoma mi znači, s obzirom na to da nije isto ako osvojite neko priznanje ili nagradu kao učiteljica u nekoj školi u Beogradu ili kao prosvetni radnik u maloj, seoskoj školi”, kaže ova učiteljica.
Na njenu inicijativu, a zajedno sa učenicima, radila je veliki broj projekata na različite teme, koji predstavljaju primer dobre prakse. Izdvaja onaj koji je osmislila i realizovala pre oko osam godina u školi u Izvarici, koji je prvobitno nosio naziv „Pohitajte Homolju u zagrljaj“.
„Cilj projekta bio je da široj javnosti prikažemo Homolje iz različitih aspekata, a u okviru njega su i učenici saznali nešto o istoriji, geografiji, flori, fauni, muzici, specijalitetima našeg kraja, pisali smo pesme i sastave i komponovali muziku. Projekat je kasnije prezentovan na Saboru učitelja koga organizuje Savez učitelja Republike Srbije“, objasnila je Zvonimirka.
Zahvaljujući tom prezentovanju upoznala je i koleginicu iz okoline Jagodine koja je želela da uspostavi saradnju sa njenim odeljenjem. Projekat je potom preimenovan u “Pohitajte Homolju i Pomoravlju u zagrljaj”. U narednom periodu učenici izdvojenog odeljenja u Izvarici bili su gosti u školi koja se nalazi nedaleko od Jagodine, upoznali su se sa vršnjacima, ali i specifičnostima tog kraja.
„Naredne godine smo mi bili domaćini u Izvarici i predstavili naše Homolje. Sa njima su tada došli i tadašnji profesori i studenti Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini sa ciljem da vide naš način rada, ali i dobar primer kako su dve koleginice uspostavile saradnju”, naglasila je Jovičić.
Zajedno sa učenicima realizovala je i niz drugih projekata, a između ostalih i „Više nam smeće smetati neće“, „Moja kuhinja bez otpada” i „Moja učionica bez otpada”, u okviru kojih su učenici pravili novogodišnje ukrase od recikliranog materijala i motive proleća na recikliranom materijalu.
Jedan od najzanimljivijih projekata realizovala je u okviru predmeta Projektna nastava sa učenicima četvrtog razreda, sa temom slovenske mitologije. Zvonimirka je na zanimljiv način približila ovu temu, a bilo je reči i o magiji u Homolju, analizirali su motive prožete u delima srpskih pisaca iz čitanki i snimili kratak film o tome koja bi mitska bića iz slovenske mitologije pozvali na svoju maturu. Ovaj projekat nagrađen je trećim mestom na Republičkom konkursu „Čitalići 2023.“ u kategoriji „Digitalni čitalići“.
Na konkursu Izdavačke kuće „BIGZ“ „Inkluzija u savremenom obrazovanju” njen rad ušao je u 10 najboljih, a ove godine na konkursu Instituta za moderno obrazovanje njen rad pod nazivom „Kako matematiku učiniti zanimljivijom – potraga za rođendanom“ nagrađen je u kategoriji „Najposećenije predavanje“.
ONLAJN ĐAČKE NOVINE
Njeni učenici, kojih ima šest, vole aktivnosti koje iziskuju rad u paru, grupi i istraživanje. S obzirom na njihove afinitete, naša sagovornica je došla na jednu zanimljivu i jedinstvenu ideju – osnivanje đačkog digitalnog časopisa. On će joj, kako kaže, ostati uspomena za penziju, a njima na školske dane.
„Pre oko godinu i po dana, na kraju školske godine, želeli smo da napravimo nešto opipljivo i materijalno, te smo kreirali neku vrstu digitalnog časopisa. Na početku bile su to iskucane stranice u Word-u, crno-bela verzija, koju smo ištampali i zaheftali. Nakon toga sam se prijavila na seminar za osposobljavanje nastavnica za kreiranje elektronskih časopisa, gde sam uvidela i druge mogućnosti i to mi je bilo primamljivo”, priča naša sagovornica.
Ime za digitalni časopis birala je zajedno sa učenicima i došli su na ideju da se zove „Zvončica i njeni kreativci”, s obzirom na to da je njeno ime Zvonimirka, a nadimak Zvončica.
“Časopis je zamišljen kao ideja za prezentovanje rada učenika. Đaci kroz časopis uče, a cilj mi je bio da ojačam njihove digitalne kompetencije i napravim svojevrsnu zbirku onoga što smo radili u prethodnom periodu. Svaki početak je težak – imali smo samo jedan laptop u školi, ali sada zahvaljujući tom produktu može da se stvori celovitiji utisak o tome šta mi radimo na časovima”, istakla je ona.
Zanimljivo je da ovaj dečiji časopis funkcioniše kao jedna mala redakcija u kojoj se zna hijerarhija i svako ima svoju funkciju, te su se tako učenici oprobali u profesiji glavne i odgovorne urednice, urednika fotografije, likovnog, filmskog, muzičkog urednika i novinara.
Cilj ovog časopisa je i povezivanje sa učenicima i nastavnicima iz čitave Srbije, te su, na primer, žagubički đaci dobili novogodišnje paketiće od koleginice koja radi u osnovnoj školi u Kraljevu.
Jesenje izdanje časopisa je od strane komisije Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja uvršteno u nacionalnu bazu radova koji su primer dobre prakse.
Ceo časopis možete pročitati OVDE.
Zvonimirka je majka dvoje dece, a ljubav prema učiteljskom pozivu prenela je na ćerku koja je odrastala uz knjige i priče o prosveti, a trenutno radi u jagodinskoj školi.
Iako su vrednosti u školi i pozicija učitelja i učiteljice ranije bile mnogo drugačije i cenjenije, naša sagovornica bi opet birala profesiju prosvetnog radnika, jer, kako zaključuje, svaka prepreka može biti savladana ako postoji jedan cilj – dobrobit dece.
Autor: G.M.
