„Ззз, ззз, ззз!“ зуји oса,
врти ми се око носа.
Није игра, није шала,
у госте сам осу звала!
„Ззз, ззз, ззз!“ жута oса,
као да је с неког кроса,
долетела усред лета,
са мном мало да прошета!
„Ззз, ззз, ззз!“ ах, та oса,
залутала, а још боса,
у чашу је, ено, пала,
бар се лепо окупала!
САД НЕ ЛЕТИ И НЕ ЗУЈИ,
НЕСТА ОСЕ У ОЛУЈИ!
