Скочи зека из јендека,
па по снегу лако прти
за њим скочи други, трећи,
а за трећим и четврти.
По ћилиму белом скачу
један другом на кркачу
преметну се преко њушке,
ваљају се полеђушке.
Гуркају се у том трку,
ћушкају се у том хуку
ко их гледа не мож’ знати,
играју л’ се ил’ се туку.
Гледао их ловац стари,
пуцати му беше жао,
узе листак књиге беле,
па је зеке нацртао.
Зека, зека из јендека,
данаске си срећан био!
Данас ти је – деце ради-
стари ловац опростио.
