Bili jednom muž i žena i živeli u velikoj slozi i ljubavi, ali ih je nemaština pritisla sa svih strana. Kad im dođe na svet i dete, reče čovek jednom bogatom prijatelju:
– Hajde da mi budeš kum.
– Dobro – odgovori bogataš.
I krsti dete, pa mu zatim reče:
– Dođi do mene svakog dana i dobićeš nešto milostinje.
Siromašak beše bez posla i svakog dana je dolazio da nešto odradi kod kuma i da dobije nešto milostinje. Dete je raslo i već je napunilo dve godine a siromašak je još uvek išao po milostinju. To već dosadi kumu jer se bojao da će i sam osiromašiti deleći stalno milostinju. Jednog dana je morao i kravu da zakolje. Uto mu dođe kum.
– Dobar dan, kume.
– Dobar dan – odgovori ovaj.
– Došao sam da mi nešto daš, kume.
– Dobro – reče mu on, pa se okrenu mesaru i naredi mu:
– Odreži s krave jednu plećku.
Mesar odreza plećku. Tada kum reče siromahu:
– Uzmi je, kume.
Pa ga s plećkom snažno udari po grudima i leđima i kaza mu:
– Idi do sto đavola! Odnesi je pa je daj i samom đavolu, samo da te moje oči više ne vide.
Siromašak uze plećku i krene kući. Uz put srete jednog starca.
– Kuda ćeš, sinko?
– Idem do samog đavola – odgovori siromašak.
– Bio sam kod kuma da tražim milostinju, pa je bacio plećku na mene, udario me njome po grudima i odvalio mi leđa. Zato je nosim đavolu.
– Odnesi je, ali nemoj proći kroz mala vrata, nego kroz velika. Kad stigneš, zakucaj i on će izaći. A ti mu reci: „Donosim ti ovu plećku mesa“. On će ti biti veoma zahvalan i pitaće te: „Koliko novaca tražiš za nju?“ Ti ga nemoj primiti, već mu traži da ti da onaj stari mlinac koji drži na ulazu, u vratima.
Siromašak se zahvali starcu na savetu i krene na put.
Kad covek stiže, zakuca na vrata.
– Šta hoćeš? – upita đavo.
– Evo doneo sam ti plećku.
– Dobro, koliko novaca tražiš?
– Neću novac, već mi daj stari mlinac koji stoji na ulazu kod vrata.
– E – reče mu đavo – to ti neću dati. Imam dve sobe pune mlinova, dacu ti jedan novi.
– Ne, ja baš taj stari mlinac želim.
I davo, šta ce, zaželeo se mesa, te mu dade stari mlinac.
– Evo ti ga, nosi ga. To ti je naknada za meso.
– Daj mi i dva ključića sa mlincem.
Dade mu i dva ključića, pa čovek uze mlinac i ode. Stiže kući i zateče ženu iznemoglu od gladi. Stavi mlinac na sto i reče:
– Mlinčiću, mlinčiću, đavo te učinio svemoćnim, daj mi hrane i najboljeg vina.
Pa pomisli onda zašto bi išao da radi!
Stavi i drugi ključ u mlinac i reče da mu sada da novca. Mlin poče da izbacuje novac. I siromašak kupi mnogo zemlje, lepih kuća i dobavi puno slugu.
Jednog dana se bogati kum upita:
– Zašto moj kum više ne dolazi da mi traži milostinju?
– Kako će doći kad si ga onako odalamio plećkom – odgovori mu žena.
– Avaj, daj mi taj komadić mesa i hleba što nismo mogli da pojedemo, pa ću poći da ga obiđem i vidim kako živi.
I krenu na put da potraži kuma. Nije nikako mogao da ga nade. Ugleda neke kuće, poslugu i upita ih:
– Kod koga vi to radite?
– Kod gospodina kuma tvog – odgovoriše mu oni.
– Kako se on tako obogatio?
– Idi pa vidi, kuća mu je obeležena zelenim slovima.
On pođe u selo i ugleda prekrasan dvorac. Priđe i zakuca na vrata. Izađe njegov kum, sad pravi gospodin, bogatiji od njega, pa mu reče:
– O, kume, pa kako si mi? Zašto si bacio pogaču koju si mi poneo? Zašto je kumu bilo sramota da mi pošalje ostatke od mesa što niste pojeli?
– Vidi, vidi, ti to sve znaš! Aj, kume, kako si se tako obogatio?
– Obogatio sam se od onog dana kad sam bio kod tebe, kad si mi dao plećku i uputio me đavolu. Bio sam kod njega pa mi je dao mlinac da mi izbacuje hranu i novac.
– Pa, kume, zašto mi ne prodaš mlinac?
– Dobro kume, daću ti ga. Hajde, uđi unutra. I stavi ključić u mlinac:
– Mlinčiću, mlinčiću, đavo te je učinio svemoćnim, daj mi najbolja vina na svetu – reče mu.
Kad mu mlinčić dade najbolje vino na svetu, ponudi kuma da ga proba i ovaj, uzdahnuvši od zavisti, upita ga:
– Hoćeš li mi ga prodati?
– Dobro, kume, ponesi ga. Stavi drugi ključić i zategni ga dobro.
– A koliko treba da ti platim za njega?
– Neću ti tražiti ništa, pokloniću ti ga.
– Onda u redu, kume.
Kako je bio polupijan, jer se napio dobrog vina kod kuma, uze mlinac i ode teturajući se svojoj kući. Kada stiže uze bič i istera sluškinje na ulicu pa ih išiba. Reče mu žena:
– Šta to radiš čoveče, šta ti je?
– Kad imam mlinac, nisu mi potrebne sluškinje.
I sluškinje odoše. Onda on postavi mlinac da radi. Kum mu je dao ključ da mlinac može da izbacuje jelo. I on mu reče:
– Đavo te je učinio svemoćnim, izbaci mi hranu.
I mlinac poče da izbacuje hranu. Najedoše se domaćini i sto slugu i mlinac je i dalje izbacivao hranu. Napuni se cela trpezarija hranom pa i sve druge sobe i odaje, tako da se nije moglo po kući kretati. Onda on reče:
– To su đavolska posla, to su budalaštine. Uze mlin i pode ulicom, a mlin je i dalje uz put izbacivao hranu, te on povika siromašnima:
– Donesite tanjire, evo vam nosim hranu.
Siromasi se zabezeknuše ugledavši toliku hranu. I on stiže opet do kuma.
– Kume – reče mu – ti si mi dao samog đavola.
– Kako to, znači nisi znao da mu kažeš? Iskoristi trenutak nepažnje kuma, pa stavi drugi ključić u mlinac i reče:
– Mlinčiću, mlinčiću, nemoj više da izbacuješ hranu.
I ostade sa svojim mlincem. Kum je morao da traži ponovo sluškinje da mu očiste i operu kuću od tolike hrane.
I čovek poče opet da radi sa svojim mlincem i radio je mnogo godina.
U nekom stranom gradu nije bilo soli, nisu je mogli nigde pronaći. I on im poruči da im može napuniti ako treba i deset brodova solju. Odgovoriše mu da je bolje da im napuni sto brodova i da će mu ih sve poslati.
Stigoše brodovi. Tada mu rekoše:
– Zar nije bolje da prodaš mlinac?
– Pa dobro, prodaću vam ga, sačekajte me osam dana.
Sačekaše osam dana. On zatraži da mu mlinac izbacuje pare i napuni deset podruma novcem. Zatim proda mlinac. Kad ga je prodao, brodovi krenuše. Tada najstariji na brodovima reče:
– Je li sigurno da će ovaj mlinac davati so?
Poneli su mlinac samo sa jednim ključem. Tada on reče:
– Mlinčiću, mlinčiću, đavo te je učinio svemoćnim, izbaci nam so.
Mlinac poče da izbacuje so. Napuni se jedan brod solju, pa drugi i svi ostali. Tada mu rekoše:
– Mlinčiću, mlinčiću, nemoj više izbacivati so.
Ali što su mu više govorili, on je izbacivao sve više soli. Već napuniše sto brodova a mlinčić je i dalje izbacivao so. Tada reče najstariji na brodovima:
– Ovaj mlinac je đavolov!
I baci ga u more. I zato je more i danas slano, jer mlinac još uvek izbacuje so.
