Francuzi su poznati po svojoj modi, sirevima i nenametljivoj otmenosti koja odiše šarmantnim detaljima. Njihov stil života zanimljiv je celom svetu, ali i način na koji odgajaju decu. Svoje mališane uče čekanju i strpljenju, a ne postoji ‘hrana za decu’
Amerikanka Pamela Drukerman je napisala knjigu „Bringing Up Bébé: One American Woman Discovers The Wisdom Of French Parenting“ u kojoj opisuje svoje iskustvo podizanja deteta u Parizu te je opisala glavne razlike u odgoju američke i francuske dece. Otkrila je da se francuska deca lepo ponašaju, samostalna su, ali i jedu hranu koja nije u obliku dinosaurusa.
Ako vam ovo nije dovoljno probudilo znatiželju, prema Drukermanovoj, francuski roditelji imaju društveni život, spavaju, ali i imaju seksualni život. Zvuči interesantno? U svojoj knjizi opisala kako žive francuski roditelji i njihovo potomstvo.
- KAKO FRANCUZI PRIČAJU SA SVOJOM DECOM?
Slušaju djecu – Francuzi veruju da bebe nisu prazna bića koja sve moraju da nauče, nego racionalna bića koja mogu da nauče kako komunicirati o tome šta osećaju ili razmišljaju. Kako to oni rade? Slušajte svoju bebu i obratite pažnju na znakove te gledajte kako se ponaša. Francuzi veruju da je moguće razviti osetljivost u tom procesu koji je nužan za roditeljstvo. Ponašajte se lepo sa svojom bebom, ne koristite „čudne“ glasove dok pevate svojoj bebi, a koristite reči „molim“ i „hvala“, iako vam se to čini smešno jer je beba mala i ne govori.
- ZAŠTO NJIHOVA DECA SPAVAJU CELU NOĆ?
Beba će spavati celu noć ako joj to dopustite – Na kraju svakog ciklusa spavanja bebe se mogu probuditi i plakati, na taj način uče kako povezati te cikluse u celonoćno spavanje. Takođe, one mogu da budu jako aktivne, vrte se po celom krevetiću a da se ne probude. Međutim, roditelji u Francuskoj se ne brinu previše oko takvih stvari. Kako Francuzi uče svoju decu da lakše spoje noće cikluse?
Uzimaju „pauzu“ od pet minuta ako dete počne plakati čim se probudi. Taj mali odmak detetu daje priliku da se polako samo vrati u san bez vaše pomoći. Pustite dete da preko dana zaspi bez navučenih zavesa, tako će puno lakše naučiti razliku između dnevnog i noćnog sna i kada stvarno treba spavati celu noć. Pričajte svom detetu o tome zašto svako treba da spava preko noći (već smo gore napisali kako Francuzi veruju da beba sve razume) i recite mu koliko koliko ste sigurni da ga vi možete to naučiti. Na kraju, oni će vam dokazati da je to moguće, a vi ćete postati pravi „roditelj genijalac“.
- ZAŠTO MALI FRANCUZI JEDU SVU HRANU?
Ne postoji hrana „za decu“ – Francuzi svoju decu hrane s više ili manje istim stvarima koje i oni jedu. Opšte je pravilo da su njihova deca zdrava te normalno jedu bez primisli da je povrće čudno i vanzemaljsko. Deca jedu tri obroka dnevno i imaju popodnevnu užinu, ne konzumiraju previše slatkiša ili brzu hranu te se ne žale zbog toga.
U praksi čim su deca spremna za čvrstu hranu, počinju da uvode povrće umjesto žitarica. Veruju da se profinjenost ukusa počinje da razvija od ranog doba. U isto vreme, njihovo vreme jela prilagođava se porodičnom rasporedu umesto da decu hrane na zahtev. Usputno jelo takođe nije uobičajeno, osim popodnevne užine, jer će se dete tako naučiti strpljenju i samokontroli i biće gladnije kada dođe vreme za jelo. Prema Francuzima, gladna deca jedu bolje.
Porodični obroci nisu podeljeni na velike i male, svi jedu isto. Na početku se odmah servira povrće jer su deca ipak tada najgladnija. Iako možda zvuči strogo, mali Francuzi ne moraju da jedui ako nešto ne vole, ali sve što je na stolu moraju da probaju.
Pogledajte šta vole vaša deca i pripremite drugo jelo s tim namirnicama. Takođe, važno je s decom ne razgovarati s rečima volim/ne volim. Razgovarajte o hrani tako da pričate o drugačijim ukusima i teksturama i upoređujte ih međusobno. Tako ćete puno lakše razumeti zašto im neka hrana nije ukusna, a time možete i podstaći znatiželju vezanu za hranu. I na kraju, nemojte ih mučiti, Francuzi hranu doživljavaju kao umetnost, iako je poznato da puno vremena provode za obrokom decu puštaju da odu od stola nakon 20 minuta.
- ZAŠTO SE DECA U FRANCUSKOJ LEPO PONAŠAJU?
Strpljenje nije samo vrlina, to se očekuje – Francuzi veruju kako su suočavanje s frustracijom i odgađanje zadovoljstva veštine koje se mogu naučiti i koju decu uče.
Osećaj mirnoće se uči, tako da deca razumeju šta se od njih očekuje. U svakodnevnom životu Francuzi polako decu uči toj veštini. Nemojte sve ispustiti iz ruku kad vas dete „treba“. Obavezno objasnite detetu da trebate završiti pripremanje doručka, slanje e-maila ili pranje zuba pre nego što pogledate njegov poslednji crtež psa. Ne dopuštajte da vas dete prekida, ali nemojte ni vi prekidati njega dok uživa u svom trenutku. Ako mu kažete da ćete biti s njim za nekoliko minuta ispunite to obećanje i posvetite mu se tada.
Francuzi imaju velika očekivanja od dece i njihove sposobnosti samokontrole. Uče ih kako mirno pronaći omiljenu igračku među gomilom igračaka i prenose to samopouzdanje na decu i tako u svakom trenutku. Oni ne uči decu da misle da su centar svemira, iako su centar njihovog života.
DOJENJE NIJE NEŠTO ŠTO SE PODRAZUMEVA
Kod njih dojenje nije imperativ, a srećne i zdrave bebe odrasle su i na adaptiranom mleku. Iako je nauka samo potvrdila koliko je majčino mleko važno i zdravo za bebe, a pedijatri preporučuju da se bebe doje do navršenih šest meseci, Francuskinje nisu opterećene time, ova zemlja spada u zemlje s najnižim procentom dojenja u zapadnoj Evropi, a produženo dojenje nikako ne ide uz francuski stil života.
PIŠE SELMA SAKIĆ
