ŽIVOTNE LEKCIJE
Mnoge moralne lekcije pravih bajki su različite od njihovih ekranizacija. Pouka „Male sirene“ nije kako se udati za princa, već spoznaja da naša dela imaju posledice. Johan Kristof Fridrih fon Šiler je objasnio kako dublje značenje leži u bajkama koje nam pričaju u detinjstvu nego u bilo kojoj istini koja se uči u životu. Bajke će nas jako dobro podučiti kako razlikovati dobro od zla jer su njihove lekcije jasne i deci.
NADA
Bajke bude nadu u iskupljenje, pobedu dobra nad zlom, nadu da će neprijatelji biti poraženi. Uvek naglasite pobedu dobra nad zlim i zajedničku snagu deteta i roditelja koji mogu preplašiti i oterati sve veštice i zla bića sveta. Dečija svest o stvarnim događajima sastoji se samo manjim delom u iskustvu, a u velikoj meri od mašte i zato deca vole srećne završetke i nadu bajki.
KRITIČKO RAZMIŠLJANJE
Bajke uče decu da razmišljaju kritički tako što deci jasno pokazuju posledice odluka i dela pojedinih likova.
ŠTA JE MOGUĆE?
Bajke nam proširuju vidike. Dodaju vile, čarobnjake i divove u naš “običan” svet i podstiču nas da razmišljamo kako bi to bilo da su stvarni i šta bi se dogodilo? Iako znamo da bajke nisu istinite, volimo verovati u njihovu čaroliju.
KULTURNO UVAŽAVANJE
Najbolji način da decu upoznamo s određenom kulturom je da im čitamo njihove priče. Tako možemo čitati nordijske mitologije, afričke narodne priče, Hiljadu i jedna noć,… Bajke uče decu o kulturnim različitostima, uče ih i zajedničke osnove mitologija te im pružaju bogatije književno iskustvo.
KRATKE PRIČE
Bajke ne zahtevaju sate čitanja i pogodne su i za male “mrzitelje” čitanja priča. Zato, ako vaši mališani i ne vole čitati, pokušajte s bajkama.
ZASTRAŠUJUĆE U SIGURNOM KONTEKSTU
Bajke pomažu deci da nauče da se nose sa zastrašujućim situacijama. Čitaoci se poistovećuju s likovima i suočavaju se sa zastrašujućim situacijama kroz njihovo iskustvo. Bajke mogu da štete deci jedino ako ih odrasli plaše likovima i događajima iz priča. Ako dete pokaže da se boji bajke, nemojte ih čitati neko vreme. Pogrešno je i razbijati iluziju bajki, govoreći da je to sve izmišljeno i da postoji samo u priči. Radije ukažite na srećan završetak.
TEŠKE ISTINE
Mnoge bajke sadrže i istine koje je teško prihvatiti. Bajka ponekad najbolje kaže ono što se deci treba reći i pomaže nam da razgovaramo s decom i o ružnim stvarima. Jer život ne čine samo srećni trenuci. Nažalost, i ružne stvari se događaju, te je decu potrebno pripremiti i za teška vremena.
ULAZNICA ZA SVET MAŠTE
Bajke uvlače decu u svet fantazija i podstiču njihovu maštu. Kao što je i Ajnštajn rekao: “Želite li da vam dete bude inteligentno čitajte mu bajke, a ako želite da bude jako inteligentno, čitajte mu još bajki.”
ZABAVNE SU
Deca slušaju bajke koje im čitamo s začuđujućom pažnjom, začuđenošću i divljenjem. Možda će dete tražiti i da mu se stalno iznova čita ista priča, pa to treba i činiti. Ubrzo će tu priču naučiti napamet i rado će ju prepričavati. Često će se drugi dan igrati bajke koja im je čitana prethodno veče pre spavanja.
KOJE BAJKE ČITATI?
U odabiru bajke najvažnije je osluškivati dete: velika pažnja pri slušanju bajke najbolji je pokazatelj da smo odabrali bajku primerenu detetovim interesima i uzrastu.
Odličan izbor su bajke braće Grim, u ranom uzrastu bi trebalo izbegavati bajke Hansa Kristijana Andersena jer su depresivne i nemaju srećan kraj.
Koje su vaše omiljene bajke?
https://www.mojpedijatar.co.rs/10-razloga-zasto-deca-treba-da-citaju-prave-bajke/
