Danas Joca nema novaca za bioskop, fudbal ga ne zanima, pa šeta po gradu i gleda vozila. To ga ništa ne staje, a njega interesuje bicikl, auto, kamion i trolejbus. Prelazi Joca ulicu, gleda u zemlju i nađe – zavrtanj.
– Aha, nekome je ispao – reče Joca i sede na trotoar blizu prelaza.
Sedi Joca na ivici trotoara, čeka da se vlasnik vrati i razgovara sa zavrtnjem:
– Možda si ti spao sa točka nekog bicikliste, a? Ne brini se, biciklista će se vratiti, tebe uzeti… a mene… a mene će sigurno malo provozati po gradu… jer… jer ja sam te našao.
Joci se učini da je zavrtanj kazao: „Nisam ja spao sa bicikla“, pa Joca prodži da govori:
– Možda si ti spao sa točka nekog automobila, nekog „kadilaka“, ili ti je vlasnik neki taksi-šofer? A? O, ne brini se. Šofer će se vratiti, tebe uzeti… a mene… a mene će sigurno malo provozati po gradu, jer… jer… ja sam te našao.
Opet se Joci učini da zavrtanj reče: „Nisam ja zavrtanj sa točka taksi-šofera“, pa Joca produži da govori:
– Možda si ti spao sa točka nekog velikog „džemsa“, sa kamiona? A? Ne brini se. Vlasnik će se vratiti, tebe uzeti, a mene… mene će sigurno malo provozati po gradu, jer… jer ja sam te našao.
Opet se Joci učini da zavrtanj reče: „Nisam ja sa „džemsa“, pa Joca nastavi da govori:
– Kako se ranije nisam setio! Ti si sigurno pao sa trole onog trolejbusa što je ispred mene pretrčao na prelazu. Ne brini se, ne brini se, prijatelju! Vratiće se šofer, tebe uzeti… a mene… a mene će sigurno malo provozati po gradu… jer… jer ja sam te našao.
I taman kad se Joci učinilo da je zavrtanj rekao: „Ne…“, neko stvarno progovori iza njegovih leđa:
– Druže, da nisi našao jedan zavrtanj? Znaš, spao je sa moga trotineta…
Joca se ipak malo provozao po gradu – trotinetom.
