Lisice su rasprostranjene širom sveta. Postoji oko deset podvrsta koje pripadaju porodici pasa, a najpoznatija je lisica riđe-braon boje, sa belim stomakom, crnim vrhovima na ušima i nogama i kitnjastim repom sa karakterističnim belim vrhom. Težina evropske lisice varira od 6 do 10 kilograma, a dužina između 50 i 90 cm. U našoj zemlji lisica je zaštićena životinjska vrsta. Imaju izvanredan njuh zahvaljujući kome prevaljuju i 10 kilometara u potrazi za hranom, a uspešno love plen i beže od predatora trčeči brzinom od 70 kilometara na sat.
Lisice su svaštojedi. Hrane se glodarima, zmijama, insektima, voćem, crvima, jajima, pticama, vodozemcima i drugim manjim životinjama. Najčešće love miševe, ali nisu im strani ni mladunci srne, rakovi i ribe iz reka, iz ribarskih mreža, zečevi i kunići.
Zvukove glodara čuju na udaljenosti od 40 metara. Kada im se približe, obrušavaju se na plen svom silinom tela, što su vežbali tokom igre kao mladunci. Bobice su važan deo njihove ishrane u toku sezone, vole kruške, šlive, jagode.
U toku leta žive i pronalaze hranu samostalno, dok se zimi udružuju. Sa ostalim jedinkama komunicira govorom tela i dominacijom, lako održava hijararhijsku strukuru grupe. Pomoću mirisnih oznaka obeležavaju svoju teritoriju i hranu. Dnevno pojedu oko jednog kilograma hrane, višak obroka zakopavaju, ali ne unutar jazbina zbog straha od predatora.
Ljudi pogrešno tumače govor tela lisice. Kada je uplašena, lisica savija leđa i pokazuje zube. Kada je agresivna, u napad kreće direktno, držeći uši povijene ka napred i rep izdignut visoko.
Svrstavaju se u povučene životinje koje su aktivne u sumrak i noću. Kada je toplo ili hladno, kada pada kiša i imaju okot ne izlaze iz svojih jazbina. Retko kada same kopaju jazbine, češće se useljavaju u one koje su prethodno formirali jazavci.
Polnu zrelost stiču između 8 i 10 meseci. Dominantni mužjak ostvaruje jedno leglo godišnje sa dominantnom ženkom i na svet donose između 4 i 6 mladih. Događa se da nekoliko mužjaka dele jednu ženku i obrnuto. Lisice u divljini žive kratko, svega 3 godine, u zatočeništvu i do 12 godina.
