Home Kerefeke poezija SVITAC I BUBAMARA – Nataša Križanić

SVITAC I BUBAMARA – Nataša Križanić

766
0

Poleteo svitac jedan

marljiv, radan, mnogo vredan.

Upalio fenjer mali

da obasja pute

svetlost mu se raširila

ko majčine skute.

 

Leteo po livadi

punoj poljskog cveća

mirisao svaki cvet

desila se sreća.

 

Našao je belu radu

na njoj bubu jednu mladu.

Ona traži bubamarca

još od juče beše

taman on i njegov fenjer

problem će da reše.

 

Obasjaće livadu uz duž i popreko

jer tu će se oni naći

tako joj je rek’o.

Leteli su tako oni

ne znajući tačno gde,

bubamara reče svitcu:

„Pusti šta je bilo pre

bubamarac beše mio

ali on se negde skrio

tražiti ga više neću

potražiću s’ tobom sreću.“

Svitac na to jače zasija

„Bubamaro draga, prate me u stopu

do mog kućnog praga.“

Kad stigoše u svičevu

kućicu u cveću

a šta vam je dalje bilo

ja pričati neću.

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here