Kao roditelji volimo da kažemo svojoj deci da kad odrastu mogu da budu sve što žele. Ali ne prestajemo često da razmišljamo o svim stvarima koje već sada oni jesu.
Iako su možda godinama udaljeni od pisanja CV-a ili znojenja na razgovorima za posao, naša deca imaju mnoštvo veština koje im mogu pomoći u obavljanju svih vrsta poslova i karijera. Kao što je novinarstvo.
Ako mislite da je suludo reći da je vaša majušna majstorica spremna da se sada prihvati posla izveštavanja, razmislite o dve ključne veštine koje su potrebne za novinare: istraživanje i pričanje priča. Sada razmislite koliko je vaše dete neverovatno stvoreno za jedno i drugo.
VAŠE DETE JE GLAVNI ISTRAŽITELJ!
Ako ste poput svakog roditelja, vaša deca vas onda neprestano muče beskrajnim nizom pitanja. Stvari kao što su:
„Ko dolazi na moju rođendansku zabavu?“
„Šta se dešava unutar čaure kada gusenica postaje leptir?“
„Kada će večera biti gotova?“
„Odakle dolaze bebe?“
I “Zašto? Što ne? Zašto moram? Zašto ne mogu? ZAŠTO, ZAŠTO, ZAŠTO, ZAŠTO?!? “
Ako mislite da vaša deca postavljaju puno pitanja, u pravu ste. Istraživači su zabeležili sve što su deca govorila kada su aktivno bila sa roditeljima, za vreme obroka i vremena za igru, i izračunali su da deca predškolskog uzrasta postavljaju u proseku 76 pitanja koja traže informacije – na sat! Nije ni čudo što je roditeljstvo tako iscrpljujuće.
Deca su toliko radoznala da čak i ne čekaju uzrast dok ne mogu da formiraju dobro strukturisana pitanja da bi počela da ih pitaju.
Mala deca počinju da izvlače i koriste znatiželjne zvukove, gestove i tragove iz konteksta u kombinaciji sa izjavama od jedne ili dve reči kako bi dobila informacije za kojima žude. Kao kada naša jednogodišnjakinja preslatkim gestom ramenima nam kaže da ne zna nešto, ili podigne slomljenu igračku i kaže „tata?“ kako bi saznala da li to tata može da popravi.
Deca ne pitaju da bi nas nervirala. Ona čine to jer su u stalnoj potrazi za razumevanjem sveta, a odrasli su neverovatan izvor informacija. Dakle, sledeći put kada vas vaš mali novinar počne ispitivati, zapamtite: Pitanja su idealne situacije za učenje. Deca postavljaju pitanja kada ih iskreno zanima odgovor – a interesovanje je jedan od najvažnijih sastojaka za učenje!
Kada roditelji daju dobre odgovore, deca nauče da identifikuju dobre informacije. Sadržajni, činjenični odgovori ne podučavaju vašu decu samo o pitanju koje im se postavlja. Takođe im pokazuju kako da budu bolji korisnici i procenitelji informacija u budućnosti.
Pitanja su pozivnice za razgovor. Kada vaša deca dođu u pubertet, možda uopšte neće želeti da čuju vaš glas, ali trenutno vas pitaju. Zato iskoristite priliku za vezivanje!
Deca postavljaju pitanja kada ne mogu sama da shvate stvari. Svakako, deca otkrivaju mnogo o svetu kroz posmatranje i igru, ali neke stvari se ne mogu naučiti na taj način. Malim novinarima su potrebni dobri izvori – budite i vi!
VAŠE DETE JE SUPER PRIPOVEDAČ!
Nakon što je vaš mladi novinar postavio sva ta pitanja i (nadam se) od vas dobio pravu meru, ostaje samo još jedno: obavestite sve o tome. A deca se tom veštinom bave od rođenja.
Prve priče koje pričaju novorođene bebe naslovljene su gladna sam, pospana sam, želim da me pokupite i ukakila sam se. I svi zvuče isto: „Uaaaaaaaa!!!“
Znamo da nisu najelegantniji komadi proze. Ali vrlo efikasno u prenošenju njihovih poruka.
Kada deca imaju oko dve godine, dostižu glavnu prekretnicu da u razgovoru pominju prošla dešavanja. A oko šest počinju da pričaju kompletne priče sa likovima, postavkom, zapletom, sukobom i razrešenjem. Ali šta onda? Pričanje priča je samo način na koji deca provode vreme, zar ne?
Teško. Pričanje priča je izuzetno važan oblik komunikacije – za sve ljude, širom sveta. Postajemo prijatelji kroz razgovore i pričamo lične priče iz svog života. Kuvamo neverovatna jela podsećajući se kako su ih nekada pravile naše bake. A ljude ubeđujemo da ne grade kuće na obali reke deleći priče o nekim nesrećnim građanima koje su nekad uništile poplave.
Svaki put kada ispričate priču, vaše dete uči lekcije o vrednosti razgovora o prošlim događajima, o vrstama događaja koje vredi ispričati, kako je konstruisana dobra priča i koje detalje treba uključiti. Stalno pričajte priče. Čitanje knjiga je očigledan način da se to uradi.
Razgovarajte o prošlim događajima,, o iskustvima koja ste zajedno doživeli, poput odlaska u zoološki vrt ili o tome kada je mačka pobegla kod komšije. Istraživanja pokazuju da ovo može poboljšati veštine pripovedanja i pamćenja vašeg deteta!
Saznajte detalje. Obavezno razgovarajte o mnogim različitim aspektima vaših zajedničkih događaja, poput načina na koji ste stigli do zoološkog vrta, koje ste životinje videli, šta su životinje radile i još mnogo toga. Vođenje dece kroz detalje pomoći će im da ispričaju bogatije, značajnije priče.
Da li je vaše dete trenutno spremno za novinarsku karijeru?
