Тмурно време нико неће,
ал’ кад дође – шта је, ту је.
Ка небу нам поглед креће,
свако сунце прижељкује.
Кад се, најзад, киша смири
и наиђу лепши дани,
кроз облаке сунце вири,
у њега смо загледани.
Уживамо док нам сија
током дугог топлог лета.
Мами нас та чаролија
сви смо попут сунцокрета.
