Home Svaštara ŠTA PSIHOLOZI PITAJU MALIŠANE KADA PROCENJUJU ZRELOST ZA ŠKOLU?

ŠTA PSIHOLOZI PITAJU MALIŠANE KADA PROCENJUJU ZRELOST ZA ŠKOLU?

90
0
Pixabay License

Osim potvrda o fizičkom zdravlju deteta i završenom predškolskom obrazovanju, prilikom upisa u prvi razred osnovne škole obavezan je i razgovor sa školskim psihologom. Iz ovog razgovora načelno se utvrđuje da li je dete spremno i zrelo da pohađa nastavu.

Kako piše „Blic“, pojedini roditelji su u panici jer nisu sigurni kako bi taj test, odnosno razgovor, trebalo da izgleda i šta bi psiholog mogao da pita njihovo dete. Potom tu nervozu prenose i na mališane koji onda taj test mogu doživeti kao bauka.

– Koliko se mi rodtelji opterećujemo nepotrebnim stvarima, a zatim time opterećujemo i decu, najbolje se videlo na testu za upis prvaka. Mesecima pre toga preslišavala sam ćerku svašta – od onog šta je ispred tebe, šta je iza, ispod, iznad, do rasporeda planeta u Sunčevom sistemu, što je doduše učila i u vrtiću, te je znala da izdeklamuje u po noći. Bila sam ponosna, znala je i da čita i da piše, računa do 10 i više, a onda je „pala“ na tako jednostavnom pitanju: „Koja ti je adresa?“. Moje dete to nije znalo. Znalo je da živi u Sunčevom sistemu, na planeti Zemlji, koje još sve planete postoje, ali ne i u kojoj ulici živi. Tako da je moja preporuka mamama i tatama budućih prvaka, kao roditelja, da decu prvo nauče ko su i šta su, a za sve ostalo će biti vremena, uostalom, zato i idu u školu – ispričala je za taj list Beograđanka N.P.

Druga majka je navela da je njen sin sa sedam godina znao da nabroji sve vrste dinosaurusa, sa sve latinskim nazivima, ali nije znao na srpskom jeziku da nabroji koja su to četiri godišnja doba.

Dečiji psiholog Branka Tišma naglašava da priprema dece u tom smislu uopšte nije potrebna, ali da roditelji i dalje imaju preambiciozna očekivanja. Ipak, ono što zaboravljaju su neke osnovne stvari kao što su samostalnost i vaspitanje deteta što i jeste posao u obrazovanju deteta, a za sve ostalo tu je škola.

– Stručan naziv jeste procena zrelosti za polazak u škola i posao psihologa u tom trenutku je baš to. Da proceni zrelost deteta. Sama procena se sastoji iz nekoliko delova. U prvom delu dete se uz pratnju roditelja upoznaje sa novom sredinom i postavljaju mu se neka uobičajena pitanja, poput: „Koje su tvoje ime i prezime?“. Isto tako psiholog razgovara s roditeljima i oni treba da odgovore na neka pitanja o detetu. To su pitanja koja svaki roditelj zna, na primer: „Kada je dete prohodalo?“ – ispričala je Tišma za „Blic“.

Ona dalje objašnjava da se drugi deo procene odnosi na psihološki test.

– Potom kada se dete upoznalo sa nama i novim prostorom i pridobili smo njegovo poverenje, roditelj napušta prostoriju. Tada se radi psihološki test koji je jedan instrument procene. Naravno, tačna pitanja se ne otkrivaju jer onda test gubi smisao – objašnjava.

Tišma kaže da postoji i treći deo procene.

– Na kraju se obično da detetu da nacrta svoju porodicu. Potom psiholog daje svoju procenu roditelju i objasni mu na čemu to sve mogu da rade sa detetom u naredna dva meseca pred školu. Obično se preporuči da dete više praktikuje neke sitnije poslove po kući poput postavljanja stola ili raspremanja stvari – objašnjava ona.

Dodaje da je jedno od najčešćih pitanja roditelja da li treba da nauče decu pred polazak u školu da pišu i čitaju. Tišma kategorički kaže – ne!

– Takve stvari treba prepustit školi. Roditelji nisu svesni da se prilikom učenja slova uče i neke druge veštine. Učitelj uvek objašnjava da slovu „A“, simbolu, odgovara glas „A“. Deca tako razvijaju simboličko mišljenje. Roditelji treba da nauče decu da mogu samostalno da obavljaju higijenu, da znaju sami da se svuku, obuku, da slože stvari za sobom i slično. Roditelji bi isto tako trebalo da nauče decu da prihvate drugu decu, da umeju da se igraju na igralištu sa drugom decom, da dele, da prihvate drugu decu iako su možda različita, kao i da ih spreme da će u novoj srediti upoznati mnogo novih ljudi – jasna je Tišma.

Dodaje da roditelji često deci ne prepuštaju sitnije kućne poslove pošto će odrasli to uraditi brže i lakše, ali i deca moraju odnekud da počnu da uče i stiču rutinu za takve poslove.

– Govorim ovo jer deca sve češće dolaze nepripremljena u školu. Nemaju punu rečenicu, često ne umeju da pitaju kada im treba nešto. Dešava se da kad im nešto treba telefonom zovu mamu i tatu da pitaju, umesto da pitaju učitalja koji je tu. Pored njih – navodi Branka Tišma.

Upis đaka prvaka traje do kraja maja.

https://www.021.rs/story/Zivot/Porodica-i-dom/305807/Sta-psiholozi-pitaju-malisane-kada-procenjuju-zrelost-za-skolu.html

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here