Home Svaštara ŠTA NAS ŠUMSKO TLO UČI O DECI I BAKTERIJAMA

ŠTA NAS ŠUMSKO TLO UČI O DECI I BAKTERIJAMA

55
0
Pixabay License

Finski istraživači su nedavno objavili prvi veliki test “hipoteze bioraznolikosti” – koja kaže da je izlaganje mikrobima u prljavštini dobro za mladi imunološki sistem.

Kada je pao sumrak nad finskim gradom Lahtijem jednog prohladnog dana u maju 2016., grupa radnika je ušla u dvorište praznog vrtića. Ispod ljuljaški i drugih sprava postavili su kocke šumskog tla – zapuštenog grmlja, grmova bobica, snopova livadne trave i baršunaste mahovine – sve je raslo u šumi u manje razvijenom delu zemlje. Okolo su postavili meku travnatu površinu. Ujutro kada su deca došla, zatekla su svoje igralište u drugačijem obliku od onoga pre – jednoličnog asfalta, šljunka i peska – koji je preko noći pretvoren u mikro-oazu divljine.

Ovaj scenario je odigran još tri puta tog maja u različitim vrtićima u Lahtiju i 500 milja zapadno, u gradu Tampereu. To nije bilo delo nekakvih uličnih umetnika, već početak ambicioznog naučnog eksperimenta u kojem se želi saznati slabi li manjak mikroba u betonom popločanim gradovima imunološki sistem ljudi.

“Hipoteza bioraznolikosti kaže da su bolesti imunološkog sistema puno verovatnije zbog manjka dodira s  različitim mikrobima.”, ističe Aki Sinkonen, evolucijski biolog na Institutu Prirodnih resursa u Finskoj. “Međutim, ovo niko nije ispitao na deci.”

Verovatno ste upoznatiji s “hipotezom higijene”. Nju je prvu opisao britanski epidemiolog po imenu David Strahan ranih 1990-ih i ona pretpostavlja da je porast pojava hroničnih poremećaja uzrokovanih preosetljivim imunološkim sistemom – kao što su astma, dijabetes i alergije – povezan s time da deca odrastaju u preterano sterilnim prostorima. Imunološki sistem je u svojoj biti objektivni klasifikator. Njegova uloga je da prepozna šta je deo mene, a šta nije. Ako mikrobi uđu u sistem početkom života, oni pomažu imunološkom sistemu da odrede šta je zapravo opasno, a šta nije.

Što više ljudi koriste antibakterijske sapune i gelove, stanuju u stanovima na visokim spratovima, voze se u automobilima po betonskim džunglama, sve manje je staništa za razvoj bakterija, jednoćelijskih organizama, gljivica, virusa i manja je verovatnoća da će deca razviti imunološki sistem koji je spreman za kontakt s njima. Manja izloženost tome znači i manje prilika za upoznavanje sistema s njima. Ako sistem nije upoznat s njima, veća je verovatnoća da pogreši u razlikovanju ćelija koje pripadaju telu i alergena ili crevnih mikroba ili peludi u vazduhu.

Laboratorijski eksperimenti sprovedeni na zamorcima ranih 2000-ih su podržavali ovu ideju. Divlji pacovi su imali dobar imunološki sistem za odbranu od opasnih patogena, ali ne i za manje opasne čestice. S druge strane, oni pacovi koji su uzgajani u laboratorijima su reagovali i na najmanji podražaj na imunološki sistem. Istraživanja o ljudskoj epidemiologiji su takođe dokaz za to – alergije i astma su češće na urbanim nego na ruralnim područjima. Kako bi se obranili od negativnih posledica urbanog načina života, mnoge kompanije su stavile na tržište probiotike koje poboljšavaju imunološki sistem – tablete, napitke i dodatke u kojima su kokteli bakterijskih kultura. U eri Covida-19 pojavile su se hiljade objava na Instagramu s oznakom “immuneboost” (jačanje imuniteta) koje promovišu ove i druge kućne dodatke. Do sada je malo dokaza da to sve pomaže.

I zbog toga su u poslednjih nekoliko godina naučnici poput Sinkonena otišli korak dalje s ovom idejom. Videli su da ljudi sve više žive u pustinjama mikrobiološke raznolikosti i čak se ne sreću ni s bezopasnim insektima. “Imunološki sistem ne prepoznaje mikrobe po vrstama, već po njihovim tipovima.” , kaže Sinkonen. “Probiotici obično sadrže jedan ili dva tipa bakterija pa je mala verovatnoća da će se aktivirati celi imunološki sistem. Želeli smo da vidimo šta će se dogoditi ako bismo uveli potpuno drugačije okruženje mikroba.” I zato su postavili šumsko tlo na igrališta – što je prva nasumična i kontrolisana proba kako bi se testirala hipoteza bioraznolikosti na deci. Možemo u šali reći da se radi o biohakiranju.

Sinkonenov tim je uključio 75 dece uzrasta od 3 do 5 godina od kojih su sva deca pohađala jedan od sedam vrtića sa sličnim tipom igrališta i od kojih su sva deca imala sličan broj braće i sestara, kućnih ljubimaca, vremena provedenog napolju i konzumiranog voća i povrća. (Cilj je bio smanjiti mogućnost uticaja bilo koje varijable na eksperiment.) Kako bi ih još više izjednačili, deca su tokom jednog meseca jela isti doručak, ručak i poslepodnevnu užinu. Pre toga im je medicinska sestra uzela uzorak krvi kako bi se proverili proteini i ostale molekule koje predočavaju stanje imunološkog sistema.

Četiri od sedam vrtića su dobila šumsko tlo, a tri nisu. Šumsko tlo je u jednom gramu sadržalo 500 puta više mikroba od iste količine peska u peščaniku. Tokom četiri nedelje, deca iz svih sedam vrtića su se igrala napolju u prosjeku 90 minuta dnevno. Jedina razlika je bila što su se jedni igrali na šumskom tlu, a drugi na asfaltu. (Još jedna grupa dece je učestvovala u istraživanju – deca koja su pohađala vrtiće u pravim šumama.)

Na kraju četvrte nedelje, ponovo je uzet uzorak krvi dece, a Sinkonenov tim je počeo s analizom rezultata. U objavljenom istraživanju u “Science Advances” (Napredak nauke) napisali su kako su deca koja su se igrala na šumskom tlu razvila veću raznolikosti dobrih bakterija na njihovoj koži. Tačnije, alfaproteobakterija je bila u porastu. I nije čudo da su ranija istraživanja pokazala da se ove bakterije češće nalaze na deci koja su odrastala na farmama nego na onima koja su odrastala u gradu.

Uzorak krvi je pokazao da su deca koja su se igrala na šumskom tlu razvila više molekula koja slabe infekcije od onih koje ih pospešuju. Nivo interleukina -10 – citokina koji sprečava oštećenje tkiva tokom ozlede ili infekcije – povećao se, a nivo interleukina -17A se smanjila. Interleukin -17 se izlučuje limfocitima T čiji je zadatak da uključi druge vrste imunoloških ćelija u odbrani od patogena. Sinkonen kaže da je to znak da je imunološki sistem dece došao u dodir s raznim novim organizmima. Uzorci kože i krvi grupe dece na šumskom tlu su bila sličnija uzorcima one grupe dece koja se i inače igraju na takvom tlu.

Ovi rezultati pokazuju da bi se imunološki sistem dece mogao poboljšati jednostavnom promenom njihove sredine tako što ona postane zelenija, kaže Sinkonen. “Bio sam prilično iznenađen kada sam vidio toliko značajne promene u toliko kratkom razdoblju.”, kaže on. To nas navodi na to da je dečji imunološki sistem izrazito prilagodljiv. S vremenom postane tvrdoglaviji i manje podložan promeni. “Mislim da svako dete treba da ima pristup ovakvom okolišu. Toliko toga mogu dobiti, ali i izgubiti.”, dodaje.

Rezultati se podudaraju s pređašnjim podacima iz nekoliko velikih istraživanja sprovedenih u laboratoriju Džeka Gilberta, mikrobiologa na Univerzitetu u Kaliforniji, San Diegu, i suosnivača projekta “Zemlja mikrobioma”.

Njegova grupa radi poslednjih 10 godina na određivanju određenih mikrobskih zajednica koje žive u kućama, kancelarijama i bolnicama i posmatraju šta se dogodi sa zdravljem onih kada dođu u dodir s novim organizmima. Gilbert kaže kako je i on već dugo hteo da sprovede slično istraživanje kao u Finskoj, ali zbog troška i praktičnosti ipak sprovodi drugačije eksperimente – one unutra i uz samo nekoliko izoliranih bakterijskih vrsta. “Ovo je baš super! “napisao je u e-pošti  za “WIRED”.

Gilbert upozorava da su maleni uzorak i posledice na decu, pa se ne bismo trebali pouzdati previše u ove rezultate, ali misli da je ovo odličan početni korak.

“Zaista sam uzbuđen što ću jednom videti ovo istraživanje ponovljeno na većem uzorku i na duže vreme kako bi se video uticaj na hronične imunološke bolesti.”, piše Gilbert.

Sinkonenov tim je pratio isti uzorak dece tokom dve godine kako bi videli razvijaju li ta deca manje alergija, astme i drugih bolesti imunološkog sistema i imaju li blaže oblike istih. Ovi rezultati će tek biti objavljeni, ali Sinkonen kaže kako je taj eksperiment bio premalen da bi se utvrdili dugoročniji efekti ako oni uopšte postoje. Zato njegov tim uključuje novorođenčad u duže istraživanje u kojem će roditeljima dati posebne povoje na kojima će biti razni mikrobi. Pratiće tu decu i njihovo odrastanje i uporediti ih s decom koja su umotana u sterilnije povoje kako bi videli menja li rani dodir s mikrobima tok razvoja imunološkog sistema i može li to da promeni smer razvoja bolesti imunološkog sistema. “Ovo je sledeći veliki korak.”, kaže Sinkonen.

Trenutno se bavi postavljanjem većih zelenih površina na igralištima. Zbog rezultata njegovog istraživanja, uprave gradova Lahti i Tampere su osigurale sredstva za postavljanje šumskog tla i drugih zelenih površina koje će biti dostupne deci. Sinkonenov tim ih savetuje u odabiru vrsta tla i dizajnu okruženja koji će biti zanimljiv deci. Finsko Ministarstvo kulture i obrazovanja takođe odvaja novac za ostale gradove koji bi mogli započeti slične projekte.

A šta je s decom iz prvog istraživanja? Plan Sinkonenovog tima je bio da maknu zelenu površinu s igrališta nakon završetka istraživanja. Međutim, deci se to toliko svidelo da su odlučili da ostave sve tamo. Neka deca iz istraživanja su već prešla u osnovnu školu. A šumsko tlo je i dalje onde, i dalje raste između asfalta, i dalje donosi deci dobro i prljavštinu.

Izvor članka:

https://www.wired.com/story/what-forest-floor-playgrounds-teach-us-about-kids-and-germs/?fbclid=IwAR3cYtsIFIR-Rs63uhDsvAewHkcnHKpDbHzH0qZwgwbreNrYqTOA1ulEE88

Članak prevela i prilagodila: Laura Mazur

https://iskra-waldorf-hrvatska.hr/sto-nas-sumsko-tlo-uci-o-djeci-i-bakterijama/

 

SAŠA BOOKS

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here