Mitologija je nauka koja proučava priče fantastičnog sadržaja, u kojima su junaci – bogovi, polubogovi, heroji i slično. Mit se uvek bavi pitanjem nastanka sveta. Priče u mitologiji obično objašnjavaju postanak svemira, prirodne fenomene i uopšte, sve pojave za koje ne postoji jednostavno i logično objašnjenje. Mit je priča koja nije istinita i koja po pravilu uključuje i natprirodna bića. Ponekad se karakteriše i kao priča koja pripada kulturi koja više ne postoji, a najčešće se prenosi usmeno, s generacije na generaciju, s kolena na koleno.
Mitovi, iako se bave onim što doslovno nije tačno, ipak sadrže istine u nekom višem, spritualnom, filozofskom i sociološkom smislu. Oni služe ljudima za objašnjavanje svih nepoznatih stvari u prirodi i generacijama se koriste da bi podučili, preneli mudrost ili jednostavno usmerili čovekovo razmišljanje u određenom pravcu. Sadržaj i forma mita se mogu menjati, u zavisnosti od želja i potreba onoga ko priča, i u skladu sa publikom ili svrhom zbog koje se priča.
Mit predstavlja pozitivnu snagu koja objedinjuje mnoge kulture. Širom sveta mitovi ljudima daju ponekad jedina logična rešenja, istoriju, idole, pa i zabavu, i mnogo drugih stvari koje im omogućavaju da promene svoje razmišljanje i svoje postupke, a i da razumeju sve ono što ih okružuje.
Karakteristike starih mitova mogu se naći i u savremenom društvu, u svim vidovima života. Najbolji primer moderne mitologije su popularni filmski serijal kao što su „Zvezdane staze“ i „Rat zvezda“. U književnosti to je svakako ekranizovano Tolkinovo delo o Hobitima „Gospodar prstenova“, koja jedina daje odgovore i objašnjenja o postanku sveta i o samom čoveku. Ova fantastična trilogija daje jednu novu alternativnu priču, jedan novi uvid i novi način razmišljanja. Prikazuje jedan od mogućih čovekovih smerova u sopstvenom razvoju i borbi za opstanak ljudske vrste.
