U dvorištu jednom

Ugledah Sneška

I dete jedno

Kako se zadovoljno smeška.

Stekao je druga

hvali se svima

što mu je malo sreće

podarila snežna zima.

U bundici beloj

Sa nosom od šargarepe

ponosno sred dvorišta

stoji Sneško, kao da je dete.

Na glavu mu je stavljena

Umesto kape stara šerpa

Da ga ne boli glava

Kad vetar dvorištem prošeta.

Tu su i dugmići

Od nekog starog kaputa,

Da se Sneško zakopča

Kad stegne zima ljuta.

Nije izostao ni šal stari

Da ne nazebe,

Dete mu ga od srca podari.

Igra se dečak

Kako zna i ume,

Sa Sneškom razgovara

Kao da ga Sneško razume.

U dvorištu jednom

Ugledah Sneška

I dete jedno

Kako se zadovoljno smeška.