Home Svaštara STRUČNJACI SAVETUJU DA PUSTITE DECU DA SE DOSAĐUJU

STRUČNJACI SAVETUJU DA PUSTITE DECU DA SE DOSAĐUJU

51
0

Deci bi trebalo dopustiti da se dosađuju kako bi mogla da razviju svoju urođenu sposobnost za kreativnošću, tvrde stručnjaci koji se bave obrazovanjem.

Dr. Tereza Belton tvrdi da stalno podsticanje dece na aktivnost može ugroziti razvoj njihove imaginacije. Ona je ispitala Miru Sijal, svestranu umetnicu i književnicu i Grejsona Perija, umetnika koji se bavi keramikom, kako bi ispitala koliko je dosađivanje u detinjstvu doprielo njihovoj kreativnosti. Sijal je izjavila da nikad ne bi počela s pisanjem da joj u detinjstvu nije bilo dosadno, a Peri opisuje takva razdoblja kao izuzetno kreativna.

Dr. Bolton, koja je viši istraživač na univerzitetu „East Anglia“, odeljenju koji se bavi edukacijom i celoživotnim obrazovanjem, je razgovarala i s velikim brojem drugih autora, umetnika i naučnika kako bi istražila efekte koje proizvodi osećaj dosade.

Nakon razgovora sa Sijal koja joj je opisala svoje odrastanje u malom rudarskom mestu, Bolton je izjavila da je nedostatak organizovanih aktivnosti u tom malom neatraktivnom mestu naveo Sijal da razgovara s ljudima i da se upusti u bavljenje aktivnostima kojima se u drugim okolnostima ne bi bavila, poput dugih razgovora sa starijim meštanima ili učenja kako se prave kolači.

“Dosada je često povezana s osamljenošću. Sijal je u svom detinjstvu provodila sate i sate gledajući kroz prozor prema poljima i šumama, prateći promene vremena i izmene godišnjih doba. Ali najvažnije je to da ju je dosada naterala da piše. Od najranijeg doba vodila je dnevnik u koji je zapisivala svoja zapažanja, kratke priče, pesme, ali i oštre kritike. Ona sama smatra da je to bio uvod u njenu kasniju književnu karijeru.”

“Prisilna samoća zajedno s praznim papirom izvanredan su podsticaj”, izjavio je komičar koji je kasnije postao i pisac. Grejson Peri tvrdi da je osećaj dosade koristan i za odrasle. “Što više starim, sve više cenim razmišljanje i osećaj dosade. To je zapravo vrlo kreativno stanje…”, kaže Peri.

Naučnica i ekspert za poremećaje mozga, profesorica Suzan Grinfield, u svom  razgovoru s dr. Belton je takođe iznela svoje sećanje na odrastanje u siromašnoj porodici bez braće i sestara, sve do 13-te godine. “Ona je bila srećna smišljajući sama način na koji će da se zabavi, smišljala je priče, sama ih oslikavala i često je posećivala knjižaru”, kaže dr. Belton.

Dr. Belton, koja je stručnjak za uticaj emocija na ponašanje i učenje, kaže kako dosada može biti i izuzetno neugodan osećaj jer okolina očekuje od vas da stalno budete nečim zaokupirani i stimulisani. Ona, međutim, upozorava da razvoj kreativnosti podrazumeva “sposobnost razvoja unutrašnjih podsticaja”.

“Priroda ne podnosi prazan prostor i mi stalno pokušavamo da ga ispunimo. Neki mladi ljudi, međutim, nemaju svoje unutrašnje resurse i odgovore te ne uspevaju da pronađu način kako da se na kreativan način nose s dosadom pa to katkad završava razbijanjem autobuskih stajališta ili krađom automobila kako bi se malo provozali”, kaže dr. Belton.

Dr Belton se prethodno bavila i proučavanjem uticaja televizije i videa na dečije pisanje. “U današnje vreme, kad ne znaju šta bi sa sobom, deca automatski pale TV, kompjuter, telefoniraju…  Vreme koje deca provedu uz ovakve uređaje rapidno raste.”

Deca moraju imati razdoblja u kojem neće biti preokupirani ovakvim stvarima. Bolton koristi termin “stand and stare time”, odn. “vreme kad će se deca prepustiti maštanju, vlastitim misaonim procesima, asimilaciji svojih iskustava kroz igru ili jednostavno posmatranju sveta oko sebe”. Sve to stimuliše imaginaciju dok boravak pred ekranom “dovodi do ‘kratkog spoja’ u procesu imaginacije i razvoju kreativnog kapaciteta”.

Sijal dodaje: “Počinjete da pišete jer ne postoji ništa što morate dokazivati, ništa ne možete izgubiti i zapravo nemate šta drugo da radite.”

Kreativnost je jedno oslobađajuće stanje, ako ni zbog čega drugog onda zbog mogućnosti slobodnog izražavanja bez ikakvih pritisaka sa strane ili jednostavno zbog ugodnog popunjavanja svog slobodnog vremena. Dr. Belton zaključuje:” Za dobrobit razvoja vlastite kreativnosti moramo usporiti svoj tempo, a s vremena na vreme i potpuno se isključiti iz svakodnevice.”

Izvor: BBC

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here