(Од куће до школе…)
Ишао је лево-десно,
шепртљао тамо-амо,
напред-назад
јуришао,
па застао,
ал’ се, децо, запетљао,
скоро пао,
јуначки се придигао,
олако се није дао!
Пред очима триста чуда,
свет га зове,
све га мами,
па не могу да разазнам,
чему фрка,
зашто драми,
непотребна нека трка,
спотаче се,
коленце му прогледало,
нос у трави!
За првака ништа чудно,
ништа ново,
пожурио раним јутром,
да не касни,
звони звоно,
АЛО, ШКОЛО!
Бојао се да не заспе,
а сви дошли…
Час почео!
Учитељу, опростите,
испало му ПРВО СЛОВО!
