Uđe nekakav putnik gladan u jednu gostionicu, a nije pri sebi imao ništa do deset-petnaest para, pa zaviče gostioničaru:
– Hej, gazda! Daj da dobro ručam za moje pare!
Gostioničar mu iznese dobar ručak, sve što je najbolje u taj mah imao, a putnik, kad se dobro najede i napi, opet viknu:
– Hej, gazda! Hodi da ti pošteno platim! – pa izvadi ono malo para i reče:
– Ovo su moje pare, ja kod sebe, duše mi, više nemam!
Gostioničar vide da ga je putnik prevario, pa mu polako reče:
– Hajde, nek ti je prosto što si me prevario i nek ti je nazdravlje što si pojeo i popio, ali te molim, hajde doveče u onu gostionicu prekoputa, pa to isto uradi i onom drugom gostioničaru.
A putnik mu odgovori:
– Neću, duše mi, jer sam kod njega ovako večerao, pa me on naučio da danas kod tebe dođem na ručak!
