Home Čika Kekine priče PRIČA O KAPETANU KUKI

PRIČA O KAPETANU KUKI

416
0

Dobro veče dragi nespavači… Mada bih vam mogao reći i dobro jutro jer sam toliko budan da budniji ne mogu biti, kao da je jutro kako sam se dobro nanespavao… Potpuno sam spreman za naše nespavačko veče…  Baš volim što vas ima toliko koji večeras nećete da spavate sa mnom jer ko bi još voleo da ujutro ide odmoran u vrtić, školu ili na posao. Zato umesto spavanja radićemo što god hoćemo i gde god hoćemo…

Ali pre nego što počnemo sa tim da radimo što god hoćemo ispričao bih vam nešto na šta me je podsetilo to šta god hoćemo i gde god hoćemo…

Jednog jutra kada sam se spremao da, kao i obično, metlom čistim more oko svoga broda odjednom se začula neka galama, buka, vika… Kad sam se popeo na palubu svoga broda skoro da sam se onesvestio…. Oko mog broda je bilo mnogo čamaca koji su stajali između gomile smeća koje je plutalo po mom najdražem Panonskom moru.

Broj čamaca je bio nebrojen, buka je bila sve veća i veća a u more je bacano sve više smeća i smeća… Baš sam bio zbunjen. Odjednom, nekako sam, pored sve te buke, halabuke i nereda, jedva čuo da me neko zove:

„Čika Keko! Čika Keko!“

Nisam moga da vidim ni ko zove, ni odakle zove,,,

„Čika Keko! Čika Keko!“, isti glas je nastavio da me zove…

Uzmem ja moj svemirski durbin da vidim ko me to zove. Gledam ja kroz moj supersonični svemirski durbin i vidim da mi neko iz daljine maše. Malo bolje pogledam u taj čamac koji je bio udaljen od mene možda i više od deset metara – i imam šta da vidim! U čamcu je bio moj školski drugar Kapetan Kuka…

„Čika Keko! Čika Keko!“, nastavio je Kapetan Kuka da mi maše i počeo da prilazi čamcem.

„Čika Keko, baš se radujem što te vidim“, vikao je Kapetan Kuka koji je već došao na tri metra od broda.

„Crni Kuka, odkud ti ovako odjednom“, začuđeno sam ga pitao.

„Čika Keko, nećeš verovati, završio sam konačno osmi razred i slavim sa mojim drugarima mornarima i kapetanima iz celog sveta. Došao sam da i tebe pozovem na slavlje“, sav srećan je pričao Kapetan Kuka.

„Kuku lele, moj crni Kuka! Pa kako to slaviš…?“, ljuto sam mu se obratio.

„Zašto si ljut Čika Keko? I zašto crni Kuka? Pa tek što sam završio osnovnu školu… Nemoj me grditi“, trgnuo se Kapetan Kuka.

„Čestitam ti na uspehu ali vidiš li ti šta to vi radite? Isprljali ste svo more u mom morskom dvorištu!“,  ljutito sam nastavio.

„Nije to strašno… To su samo neke plastične flaše, kese, konzerve i po koja staklena flaša… Sve će to more odneti…“, objašnjavao je Kapetan Kuka.

„Kako će to more doneti?“, ljuto sam pitao Kapetana Kuku.

„Zar nisi učio Čika Keko o plimi i oseki…? Sve će to negde otići“, ponosno je govorio Kapetan Kuka.

„Jeste! Otići će odavde ali će stići negde i šta onda?“, pitao sam ga.

„Ako nekom smeta, neko će ga već pokupiti“, smeškao se Kapetan Kuka.

„Slušaj ti sad mene moj školski druže Kapetane Kuka. Ti i tvoji drugari da ste odmah uzeli pecaljke i mreže i da ste sve to smeće skupili inače ću zvati i direktora škole i tvoju mamu i tatu, pa ćeš videti kako ćeš se provesti!“, grdio sam Kapetana Kuku.

„Pa dobro Čika Keko… Pokupićemo sve to… Ali šta onda sa tim da radimo?“, uplašeno je pitao Kapetan Kuka.

„Kad sve to pokupite onda to odnesite u Petrovaradinsku luku gde postoje specijalna odlagališta za metal, plastiku i staklo. Kad to predate možete i nešto da zaradite a onda da kao pravi mornari proslavite tvoj uspeh!“, smireno sam mu rekao.

„Da li je moguće da tako nešto postoji? Kako to nisam ranije znao? Ne bih nikome dozvolio da razbacuje moju zaradu… Evo, odmah počinjemo da skupljamo“, veselo je rekao Kapetan Kuka.

Ne moram ni da vam pričam koliko su brzo Kapetan Kukini drugari brzo skupili sav taj otpad i odjurili prema Petrovaradinskoj luci. Nije prošlo dugo a stigao mi je Panonski Galeb sa porukom u kojoj me Kapetan Kuka poziva da dođem kod njega u Kameničku pećinu na slavlje…

Nisam imao vremena za slavlje jer sam morao da spreman ispit na Pomorskoj Panonskoj Akademiji iz predmeta „Čuvaj vodu“…

 

Kad hoćemo da nam telo

A i mozak blista

Od svega je najvažnija

Bistra voda, voda čista

 

Hej, hej ti… Što se umivaš i pereš zube… Nećeš valjda na spavanje? Možeš ti da se i nekoliko puta na dan umivaš, pereš ruke i zube ali sada spavanja nema… Neću da se tako igram! Lepo smo se dogovorili da nećemo večeras spavati… Možemo se malo pretvarati da, kobajagi, zbog mame i tate spavamo… Ali pre nego što počnemo da se pretvaramo rešite mi ovu zagonetku…

 

Ma kol’ko je ima

Stalno si na muci

Jer ne može nikako

Da stoji u ruci

 

Da sad vidimo ko ovo zna… Hmmm….Znao sam da nećete znati…. Ili sam pogrešio…

Izgleda da neki i znaju… Ma nije… Izgleda da svi znaju… Ne razumem kako uvek znate odgovor. Evo i sada ste znali da je u pitanju voda… Uh… Baš me mučite sa znanjem zagonetki… Smisliću ja bolju ali možda kasnije kada budemo još budniji… Zeeeeeev,,,,

Jer mi se sada baš ne spava pa da ne gubim vreme na zagonetke… Zeeev…

I vama se na spaavaaa… Zeeev….

Možda da se malo pretvaramo zbog mame i tate… Zeeev…

Samo maloooo… Laku noć.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here