Стасале крај потока
купинице црна ока.
Црна ока, црна лица,
прозборила купиница:
„Танка брезо белобока,
што се нишеш крај потока,
ко у гори, посведочи,
има од нас црње очи?“
Зашумела брезе грана:
„Има црње очи Стана,
Стана мала чобаница,
из тих тамо колибица.“
