Home Čika Kekine priče PRIČA O KALENDARU

PRIČA O KALENDARU

168
0
Ilustraciija MLaden Oljača

Dobro veče. Dobro veče svima vama mojim drugarima, dobro veče mama, tatama, bakama, dekama, strinama, stričevima, ujacima, ujnama, komšijama… Dobro veče. Baš sam dobre volje. Baš sam dobre volje, skoro kao i uvek…

Ja sam uvek dobre volje, a sada sam najdobrije volje. Večeras sam dobre volje kao kada sam nekada plovio Panonskim morem. Kad se setim mojih večeri na mom brodu a moj brod na mom Panonskom moru… Bilo je to davnih godina… Bilo je to…

To je bilo stvarno davno… To je bilo još pre nego što je izmišljen kalendar. Da, da… to je bilo pre kalendara. Baš je bilo lepo ali nezgodno ploviti Panonskim morem bez kalendara. Danas ni sam ne znam kako smo se snalazili.

Nisu se znali ni dani u nedelji, ni datumi u mesecu, ni meseci… Baš je to bila jedna velika gužva. Sada je to lako. Ako je danas ponedeljak  ti možeš da kažeš „u sredu treba da plovim u potragu za izgubljenim blagom“. Nekada si morao da se dovijaš pa kažeš „kada dva puta spavam i probudim se treba da plovim u potragu za izgubljenim blagom“. Ili sada kažeš „za dve nedelje treba da idem na jedno pusto ostrvo da vidim da li ima koga“, a onda si morao da kažeš „kada četrnaest puta budem spavao i probudio se  treba da idem na jedno pusto ostrvo da vidim da li ima koga.“ Tu tek nastaju problemi. Jer šta kad nekad u toku dana spavaš pa ne znaš da li se to spavanje računa u ona noćna spavanja, da li se sva spavanja računaju ili se ne računaju jer se samo noćna spavanja računaju… Pa šta se desi ako se zabrojiš pa ne znaš da li si imao trinaest ili četrnaest noćnih spavanja.

Da vam ne pričam šta se dešavalo kada na „nekalendarskom“ jeziku kažeš treba da za tri meseca vozim brod na generalnu popravku ali petnaest dana pre toga moram da skoknem na kraj Panonskog mora da kupim rezervne delove jer je tada letnja rasprodaja…

Tada se nisu znale ni godine. Nisi mogao nikoga da pitaš „koliko ti imaš godina“. Nisu postojali ni rođendani. Nije ti mama mogla reći „idi da se igraš ali nemoj ostati kasno i dođi pre osam“.

Sve je to mene tako zbunjivalo, sve me je to nerviralo i pravilo zbrku u životu. Razmišljao sam šta da radim, kako to da ja sve dovedem u red. Mislim ja tako, mislim… i odlučim da izmislim dane u nedelji. Razmišljam koliko dana u nedelji da bude… Razmišljam da ih ne bude ni puno ni malo…. Razmišljam, razmišljam i odlučim da ih bude sedam. Ni puno, ni malo, taman da se mogu prebrojati na prste dve ruke dok u jednoj ruci držiš čokoladu ili neki kolač…. Ali tad mi je nastao problem kako da nazovem te dane…. Ne mogu ih zvati prvi dan, drugi dan…. Mislim ja tako, mislim… i odlučim da ih nazovem ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak, petak, subota i nedelja….  Baš lepa imena, lako se pamte i siguran sam da svi vi danas znate kako se zovu dani u nedelji…. Da bih lakše se snalazio odlučim i da svaki dan ima dvadeset četiri sata…. Tako je lakše da znam kad je doručak, ručak, večera, kad počinje crtani film, kad moram u školu…. Ih, odmah mi je lakše bilo, ali nešto mi je falilo…. Falili su mi meseci radi lakšeg snalaženja da znam kad je raspust, kad je moj rođendan, kad je Nova godina…. Izmislim vam ja tako dvanaest meseci koje sve stavim u jednu godinu. Svakom mesecu ne dam isti broj dana da ne bi bilo dosadno tako da svi imaju dan više ili manje…. A imena, imena sam im baš lepa dao. Nazvao sam ih januar, februar, mart, april, maj, jun, jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar. U početku sam mislio da bude trinaest meseci i ubacio sam i mesec limburg, ali sam ga brzo izbacio. Ne volim baš broj 13 jer mi nešto nije srećan.

Tako sam vam ja kompletirao dvadeset četiri časa u danu, sedam dana u nedelji i dvanaest meseci u godini s tim da ima i 52 nedelje u godini. Ali ne lezi vraže, ne da meni nešto mira i ja još izmislim vek u kome ima sto godina… Uz to sam i sat podelio na šezdeset minuta a minutu na šezdeset sekundi.  Pa vi vidite sada kakav sam ja veliki posao uradio. Kako bi vi sada bez kalendara ili bez sata. Niko ne bi znao šta kada treba da radi. Ustali bi pre nego što bi legli, vratili se iz škole pre nego što ste otišli, oženili bi se i udali pre nego što bi školu završili…

 

Januar je prvi i sa njim se kreće

Februar je zatim, mart je mesto treće

April je četvrti i godi mu mesto

Posle cvetnog maja, jun je mesto šesto

A za toplim julom, avgust ima sreće

Jer se u septembru tek u školu kreće

Na desetom mestu oktobar je znaj

I posle novembra sa decembrom kraj

Dvanaest meseci u godini ima

Napiši ih redom i kaži ih svima

 

Šta vi mislite o svemu ovome? Spava vam se…. Ma nije moguće. Ne može vam se spavati kada se meni ne spava. Zadaću vam jednu zagonetku protiv ne spavanja a vi je rešite, samo nemojte da idete da spavate….

 

Iz Afrike nam stiže dugačka i žuta

Majmuni je jedu ponajviše puta

Iako dugačka traje vrlo kratko

Reci sada nama njeno ime slatko.

 

Nešto vas ne čujem… Da li ne znate ili ste zaspali? Nema spavanja, recite mi rešenje… Čini mi se da je neko rekao tačan odgovor… da čujem još jednom…. Ma nemojte sad svi u glas… Jedan po jedan…

Šta kažete? Banana? Auuu, opet ste pogodili. Moraću da smišljam teže zagonetke. Ove su ili lake ili vi sve znate… Smisliću odmah jednu težu, ali vi nemojte spavati, nemoooojte. Zeeeev….

Možete zevnuti koji put kao ja ali nemojte da spavate. Nemojte jer ću vam sad postaviti jednu teeeeeešku zagonetku…. Što da spavate kad opet sutra morate da ustanete. Cela noć je pred nama. Zeeeev…. Juuu, opet zevam.

Prvo ćemo pogađati zagonetku a posle ćemo se igrati nečeg drugog. Samo moram da je smislim…. Vi samo malo sačekajte a ja ću je smisliti. Evo smišljam, smišljam… Mmmmmm… Zeeeev… Moraću da prilegnem da bih bolje smislio. Uf, od tolikog nespavanja izgleda da mi se sada baš prispavalo.

Šta da se radi moram i ja nekada da spavam.

Laku noć…

 ČIKA KEKA

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here