Jednoj se ženi udavala kćer. Pre odlaska iz roditeljske kuće, majka uputi kćer da u muževoj kući bespogovorno sluša sve što se od nje bude tražilo.
Jednog jutra, svekrva reče snahi da pođe na reku i donese vode.
„Čime ću zahvatati vodu?“ – upita snaha.
Čuvši pitanje, zaova dobaci u šali:
„Kako čime – pa valjda sitom?!“
Uze mlada žena sito, zaputi se na reku, i počne da zahvata vodu sitom. Naravno, bezuspešno.
Dok je tako radila, naiđe neki čovek. On u čudu zastane.
„Šta to radiš, devojko?“ – upita je.
„Zašto pitaš – zahvatam vodu, zar ne vidiš? Tako su mi u kući rekli. Majka me je uputila da činim sve što mi se u muževoj kući kaže da činim.“
Čovek se zasmija.
„Ti si preposlušna, a na vlastitu štetu, draga moja“ – reče čovek. „Nećeš dobro proći, ako budeš slušala šta ti drugi govore, umesto da postupaš kako ti zdrav razum nalaže.“
