Zvono zvoni, idu gosti,
Svak’ ponešto u rukama nosi.
Kutijice i kesice i mašnice vise svuda,
šta to ima tu unutra,
kad je tako sakriveno,
da l’ je meni namenjeno?
Srećna Čarna, samo gledi,
podigla je glavu gore,
gde će spustit sad poklone?
valjda će u ruke moje?
Sada sledi druga muka,
sad joj treba čvrsta ruka,
da odveže sve te mašne
i celofan da odmota,
da se vidi sta tu ima,
valjda nešto što joj štima?
Pokloni su uvek strava,
valjda to je sada jasno,
šta god ima, ta ne bira,
sve će, zna se, biti krasno!
Kod dece se ne dolazi
praznih ruku i dzepova,
bez poklona dragi gosti,
biće vrata zatvorena!
